Bolesti pluća i organa za disanje (Pulmologija)

Rak pluća (karcinom bronha), jedan od najučestalijih malignih tumora, u 90% slučajeva se javlja kod dugogodišnjih pušača.

Pneumotoraks je stanje koje označava prisustvo vazduha u pleuralnom prostoru. Vazduh dospeva u pleuralni prosator iz spoljašnje sredine zbog prekida kontinuiteta pleuralne membrane, tj. viscrealne, parijetalne ili medijastinalne pleure i u zavisnosti od toga može biti otvoreni, zatvoreni i tenzioni.

Mikoplazma pneumonije je veoma mala bakterija iz klase molikuta. Izaziva bolest mikoplazma pneumonije, jednu vrstu atipične bakterijske pneumonije i povezuje se sa bolešću hladnih aglutinina (antitela).

Respiratorna alkaloza je patološki proces u kome je primarno povećana alveolarna ventilacija u odnosu na metaboličku produkciju CO2 (ugljen-dioksida). Ovo stanje se karakteriše povećanjem pH, niskim pCO2 i različitim stepenom smanjenja serumskog bikarbonata.

Respiratorna acidoza je patološki proces u kome je primarno smanjena alveolarna ventilacija u odnosu na metaboličku produkciju CO2 (ugljen-dioksid), pa nastaje pozitivni bilans ugljen-dioksida. Karakteristike respiratorne acidoze su povišen pCO2 (hiperkapnija), smanjenje pH arterijske krvi, povećana koncentracija jona vodonika i različito povećanje plazmatskih bikarbonata.

Hronični traheitis (tracheitis chronica) predstavlja hronično kataralno zapaljenje sluzokože traheje koje se karakteriše hiperemijom (pojačano crvenilo) i hipertrofijom sluzokože.

Termičke povrede traheje i bronha nastaju prilikom dubokog udisanja pregrejanog vazduha (požar, eksplozija zapaljivih tečnosti, bacači plamena) ili para (eksplozija parnih kotlova).

Strana tela donjih vazdušnih puteva spadaju u najurgentnija stanja u medicini jer mogu za kratko vreme da dovedu do smrtnog ishoda usled ugušenja. Strana tela mogu da budu egzogenog i endogenog porekla.

Stenoza traheje može nastati na različitim nivoima i različitom brzinom.

Oštećenje traheje i bronha hemijskim sredstvima nastaju aspiracijom kaustika pri trovanju kaustičnim sredstvima (soda, esencija) ili aspiracijom želudačnog sadržaja povraćanog u snu, u alkoholisanom stanju, anesteziji i u komatoznih bolesnika. Poznata su i teška oštećenja bojnim otrovima u ratu. Pre svega su to zagušljivci (hlor, fozgen, difozgen) koji imaju selektivno dejstvo na respiratorne organe.