Edukacija za Vaše zdravlje

To je oboljenje moždanih opni i moždanog tkiva hroničnog toka izazvano Kochovim bacilom koje se klinički odlikuje postepenim početkom, pojavom meningealnih, bazilarnih encefalitičnih znakova i karakterističnim promenama u likvoru.

Antitumoroski antibiotici deluju uglavnom direktno na DNK.

Najvažniji vinka alkaloidi su vinkristin, vinblastin i vindezin. Noviji vinka alkaloid je vinorelbin. Deluju vezujući se za tubulin i inhibiraju njegovu polimerazaciju u mikrotubule, što sprečava stvaranje deobnog vretena i zaustavlja ćelije u metafazi. Njihovo delovanje je moguće isključivo u toku mitoze. Oni takođe inhibišu sve ostale funkcije ćelije vezane za mikrotubule, kao što je fagocitoza leukocita, hemotaksa i sprovođenje nervnih impulsa.

Osnovni lek iz grupe antagonista folata je metotreksat: jedan je od najčešće korišćenih antimetabolita u hemioterapiji kancera.

Vakcinacija predstavlja namerno ubacivanje uzročnika (mikroba) ili njihovih delova u organizam sa ciljem da se izazove reakcija imunog sistema i razvoj otpornosti na te uzročnike, odnosno bolesti. Otkrićem vakcine protiv besnila (i protiv još nekih zaraznih bolesti), Luj Paster je označio početak nove epohe u medicini tako da je borba protiv mnogih zaraznih bolesti, koje su do tada desetkovale stanovništvo, mogla  da počne.

Imunoglobulini su veliki molekuli u obliku slova Y. Postoji 5 glavnih klasa imunoglobulina. Svaka klasa ima jedinstven tip teškog lanca koji se označava grčkim slovom: gamma (IgG), alpha (IgA), mu (IgM), epsilon (IgE), ili delta (IgD). Svaka klasa ima nešto drugačiju ulogu u telu. Najzastupljeniji imunoglobulini u perifernoj krvi su oni klase IgG, nakon kojih sledi IgA i IgM. IgD i IgE su prisutni u malom broju. Laki lanci imunoglobulina označavaju se grčkim slovima kappa (κ) ili lambda (λ).

Virusi su mali infektivni agensi koji se sastoje od nukleinskih kiselina (RNK ili DNK) obmotanih proteinskim omotačem ili kapsidom. Virus živi isljučivo kao parazit: nema svoj metabolizam ali zato koristi metabolizam domaćima za sintezu i sklapanje svojih replikacija.

Gljivične infekcije, odnosno mikoze, mogu se podeliti na površinske gljivične infekcije i sistemske gljivične infekcije (infekcije unutrašnjih organa i sistema). Najčešća sistemska gljivična infekcija je kandidijaza, a mnogo teže su kriptokokni meningitis ili endokarditis, plućna aspergiloza i rinocerebralna mukormikoza. Iako svaki čovek može da podlegne gljivičnoj infekciji, neki ljudi su u većem riziku. Stariji bolesnici, dijabetičari, trudnice i bolesnici sa opekotinama skloniji su gljivičnim infekcijama, posebno razvoju kandidijaze.

Fluorohinoloni su grupa antibiotika širokog spektra dejstva: ciprofloksacin, levofloksacin, ofloksacin, norfloksacin, akrosoksacin i pefloksacin; i užeg spektra dejstva, koji se koriste za terapiju urinarnih infekcija: cinoksacin i nalidiksinska kiselina.

Sulfonamidi su sintetski antimikrobiotici koji deluju bakteriostatski, inhibiraju sintezu folne kiseline, kao i sintezu nukleotida. Primeri za sulfonamide u kliničkoj praksi su sulfadiazin, sulfadimidin, sulfametoksazol, sulfametopirazin, sulfasalazin i sulfametoksazol (zajedno sa trimetoprimom čine kotrimoksazol).