Virusi su mali infektivni agensi koji se sastoje od nukleinskih kiselina (RNK ili DNK) obmotanih proteinskim omotačem ili kapsidom. Virus živi isljučivo kao parazit: nema svoj metabolizam ali zato koristi metabolizam domaćima za sintezu i sklapanje svojih replikacija.
Životni ciklus jednog virusa je vrlo jednostavan. Virus ulazi u organizam i pronalazi pogodne ćelije. Nakon toga ulazi u njih putem uvrtanja membrane ćelija i oslobađa svoj genetski materijal DNK ili RNK. Genetski materijal virusa ulazi u jezgro ćelije domaćina i koristi enzime domaćina za sintezu mRNA koja preko ćelijskih ribozoma diriguje sintezu novih elemenata za izgradnju novih virusa. Ti proteinski elementi se smeštaju na površinu ćelije. Replikovan virusni genetski materijal izlazi iz jezgra ćelije domaćina i odlazi do površine ćelije gde uz pomoć već izgrađenih proteinskih elemenata nastaje hiljade novih virusa.
Antivirusni lekovi uglavnom deluju na način da blokiraju sintezu virusne DNK ili RNK inhibicijom određenih enzima, dok drugi blokiraju neke druge važne korake u životnom ciklusu virusa. Važno je naglasiti da postoje antivirotici samo za nekoliko virusa, za neke druge viruse koriste se vakcine ili imunoglobulini, dok za neke viruse jednostavno još nema efikasnog sredstva.
Životni ciklus jednog virusa je vrlo jednostavan. Virus ulazi u organizam i pronalazi pogodne ćelije. Nakon toga ulazi u njih putem uvrtanja membrane ćelija i oslobađa svoj genetski materijal DNK ili RNK. Genetski materijal virusa ulazi u jezgro ćelije domaćina i koristi enzime domaćina za sintezu mRNA koja preko ćelijskih ribozoma diriguje sintezu novih elemenata za izgradnju novih virusa. Ti proteinski elementi se smeštaju na površinu ćelije. Replikovan virusni genetski materijal izlazi iz jezgra ćelije domaćina i odlazi do površine ćelije gde uz pomoć već izgrađenih proteinskih elemenata nastaje hiljade novih virusa.
Antivirusni lekovi uglavnom deluju na način da blokiraju sintezu virusne DNK ili RNK inhibicijom određenih enzima, dok drugi blokiraju neke druge važne korake u životnom ciklusu virusa. Važno je naglasiti da postoje antivirotici samo za nekoliko virusa, za neke druge viruse koriste se vakcine ili imunoglobulini, dok za neke viruse jednostavno još nema efikasnog sredstva.
Nukleozidni inhibitori reverzne transkriptaze
Spadaju u anti-HIV grupu lekova. Lekovi iz ove grupe fosforilišu se pod dejstvom enzima ćelije domaćina u 5'-trifosfatni oblik. 5'-trifosfatni oblik leka stupa u kompeticiju sa ekvivalentnim intracelularnim trifosfatnim oblikom ćelije domaćina, koji su osnovni supstrat za formiranje provirusne reverzne transkriptaze; inkorporiranje 5'-trifosfatnog oblika u rastući DNK lanac rezultira zaustavljanjem rasta provirusne DNK.
U ovoj klasi se nalaze sledeći lekovi: zidovudin (AZT), abakavir (ABC), lamivudin (3TC), didanozin (ddI), zalcitabin (ddC) i stavudin.
U ovoj klasi se nalaze sledeći lekovi: zidovudin (AZT), abakavir (ABC), lamivudin (3TC), didanozin (ddI), zalcitabin (ddC) i stavudin.
Zidovudin
Zidovudin je analog timidina. Može da produži vreme preživljavanja kod pacijenata inficiranih HIV-om i ublaži demenciju koju izaziva HIV. Primenjen tokom porođaja, zidovudin smanjuje transmisiju virusa sa majke na plod za više od 20%.
Primenjuje se oralno, ali takođe može biti dat i u obliku intravenske infuzije. Veći deo leka se metaboliše u jetri u neaktivni glukuronid, a samo 20% aktivnog oblika leka se izlučuje putem urina.
Usled velikog broja mutacija, virus neprestano menja svoju strukturu, pa terapijsko dejstvo zidovudina nakon duže upotrebe slabi, naročito u terminalnim stadijumima bolesti.
Anemija i neutropenija su najčešći neželjeni efekti, naročito pri dugotrajnoj primeni leka. Ostali neželjeni efekti su pojava gastrointestinalnih tegoba, paresetezija, osip, nesanica, groznica, glavobolja, poremećaj funkcije jetre i miopatija. Konfuzija, anksioznost, depresija i sindrom sličan gripu su takođe opisani.
Primenjuje se oralno, ali takođe može biti dat i u obliku intravenske infuzije. Veći deo leka se metaboliše u jetri u neaktivni glukuronid, a samo 20% aktivnog oblika leka se izlučuje putem urina.
Usled velikog broja mutacija, virus neprestano menja svoju strukturu, pa terapijsko dejstvo zidovudina nakon duže upotrebe slabi, naročito u terminalnim stadijumima bolesti.
Anemija i neutropenija su najčešći neželjeni efekti, naročito pri dugotrajnoj primeni leka. Ostali neželjeni efekti su pojava gastrointestinalnih tegoba, paresetezija, osip, nesanica, groznica, glavobolja, poremećaj funkcije jetre i miopatija. Konfuzija, anksioznost, depresija i sindrom sličan gripu su takođe opisani.
Didanozin
Didanozin je analog deoksidenozina. Primenjuje se oralno, dobro se resorbuje i aktivno se sekretuje u bubrežnim tubulima.
Glavni neželjeni efekti su dozno-zavisni bol i senzorni poremećaji. Dozno-zavisni pankreatitis se javlja kod 5-10% pacijenata, a kod određenog broja može dovesti i do fatalnog ishoda. Glavobolja i gastrointestinalne tegobe su česti, a nesanica, osip, depresija kostne srži i promene funkcije jetre su retki neželjeni efekti primene didanozina.
Glavni neželjeni efekti su dozno-zavisni bol i senzorni poremećaji. Dozno-zavisni pankreatitis se javlja kod 5-10% pacijenata, a kod određenog broja može dovesti i do fatalnog ishoda. Glavobolja i gastrointestinalne tegobe su česti, a nesanica, osip, depresija kostne srži i promene funkcije jetre su retki neželjeni efekti primene didanozina.
Lamivudin
Lamivudin je analog citozima. Primenjuje se oralno, dobro se apsorbuje i uglavnom se eliminiše u nepromenjenom obliku putem urina. Ako se primeni sam, može da dovede do selekcije mutiranih sojeva virusa, koji su rezistentni kako na lamivudin, tako i na ostale lekove iz klase inhibitora reverzibilne transkriptaze. Takođe se koristi u terapiji hepatitisa B.
Neželjeni efekti su uglavnom blagi i podrazumevaju pojavu glavobolje i gastrointestinalnih porermećaja.
Neželjeni efekti su uglavnom blagi i podrazumevaju pojavu glavobolje i gastrointestinalnih porermećaja.
Stavudin
Stavudin je analog timidina. Primenjuje se oralno, uglavnom se eliminše putem bubrega aktivnom tubularnom sekrecijom.
Glavni neželjeni efekt stavudina je dozno-zavisna periferna neuropatija. Ostali neželjeni efekti su bolovi u zglobovima i pankreatitis.
Glavni neželjeni efekt stavudina je dozno-zavisna periferna neuropatija. Ostali neželjeni efekti su bolovi u zglobovima i pankreatitis.
Abakavir
Abakavir je analog gvanozina. Dokazano je da je on jedan od najefikasnijih lekova iz grupe inhibitora reverzne transkriptaze. Nakon oralne primene dobro se apsorbuje, a metaboliše se u jetri u neaktivne produkte.
U neželjene efekte spadaju pojava generalizovane alergijske reakcije, osip i poremećaji gastrointestinalnog sistema.
U neželjene efekte spadaju pojava generalizovane alergijske reakcije, osip i poremećaji gastrointestinalnog sistema.
Registrovani lekovi
- zidovudin – ZIDOSAN (Slaviamed Srbija), RETROVIR (Glaxosmithkline Export Velika Britanija),
- didanozin – VIDEX EC (Bristol-Myers Squibb Francuska), VIDEX EC (Bristol-Myers Squibb USA),
- stavudin – ZERIT (Bristol-Myers Squibb USA),
- lamivudin – EPIVIR (Glaxosmithkline UK Velika Britanija), ZEFFIX (Glaxowellcome Operations Velika Britanija),
- abakavir – ZIAGEN (Glaxowellcome Operations Velika Britanija),
- abakavir, zidovudin, lamivudin – TRIZIVIR (Glaxosmithkline Export Velika Britanija).
