U Srbiji približno kod 47 odsto odraslog stanovništva je dijagnostikovana hipertenzija, 50 odsto muškaraca i 43 odsto žena. Prema poslednjim rezultatima istraživanja zdravstvenog stanja odraslog stanovništva Srbije, skoro polovina stanovnika nije bila svesna da ima povišene vrednosti krvnog pritiska.
Takođe, više od polovine onih koji znaju da imaju hipertenziju nisu uzimali terpaiju zbog nedostatka finansijskih sredstava ili stava da im lekovi nisu potrebni.
Prosečna vrednost gornjeg krvnog pritiska kod muškaraca u Srbiji iznosila je 135, a kod žena 130 mmHg.
Ovi podaci izneti su danas u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” koji je domaćin jednodnevne stručne konferencije „Arterijska hipertenzija – od prevencije do rehabilitacije“. Svetski dan zdravlja koji se obeležava 7. aprila ove godine posvećen je upravo povišenom krvom pritisku.
Imajući u vidu činjenicu da su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova, Ministarstvo zdravlja iniciralo je izradu, a Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine.
Program ima za cilj, kažu stručnjaci, smanjenje prevremenih smrtnih ishoda i značajno smanjenje opterećenja bolestima srca i krvnih sudova preduzimanjem integrisane akcije, poboljšanjem kvaliteta i produženjem očekivanog trajanja života stanovnika Srbije.
U gotovo 90 odsto svih slučajeva hipertenzije, uzrok je nepoznat i to je takozvana primarna (idiopatska, esencijalna) hipertenzija. U ostalih 10 odsto slučajeva uzrok hipertenzije je poznat. To je takozvana sekundarna hipertenzija koju izazivaju pojedina oboljenja ili poremećaji.
Povišen krvni pritisak je istovremeno i bolest i faktor rizika. Više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti, posledica je arterijske hipertenzije. Hipertenzija povećava rizik od nastanka šloga, infarkta miokarda, srčane insuficijencije i periferne vaskularne bolesti.
Hipertenzija je najmasovniji faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, daleko češći od dijabetesa, pušenja i povišenih vrednosti masnoća u krvi. Važno je reći da su komplikacije hipertenzije brojne, ali verovatnoća pojave komplikacija zavisi od visine krvnog pritiska, koliko problem traje, i prisustva, odnosno, odsustva drugih faktora rizika.
Takođe, više od polovine onih koji znaju da imaju hipertenziju nisu uzimali terpaiju zbog nedostatka finansijskih sredstava ili stava da im lekovi nisu potrebni.
Prosečna vrednost gornjeg krvnog pritiska kod muškaraca u Srbiji iznosila je 135, a kod žena 130 mmHg.
Ovi podaci izneti su danas u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” koji je domaćin jednodnevne stručne konferencije „Arterijska hipertenzija – od prevencije do rehabilitacije“. Svetski dan zdravlja koji se obeležava 7. aprila ove godine posvećen je upravo povišenom krvom pritisku.
Imajući u vidu činjenicu da su kardiovaskularne bolesti jedan od vodećih uzroka smrtnosti stanovništva u Srbiji i da se naša zemlja nalazi u grupi zemalja sa visokim rizikom umiranja od bolesti srca i krvnih sudova, Ministarstvo zdravlja iniciralo je izradu, a Vlada Republike Srbije usvojila Nacionalni program prevencije, lečenja i kontrole kardiovaskularnih bolesti u Republici Srbiji do 2020. godine.
Program ima za cilj, kažu stručnjaci, smanjenje prevremenih smrtnih ishoda i značajno smanjenje opterećenja bolestima srca i krvnih sudova preduzimanjem integrisane akcije, poboljšanjem kvaliteta i produženjem očekivanog trajanja života stanovnika Srbije.
U gotovo 90 odsto svih slučajeva hipertenzije, uzrok je nepoznat i to je takozvana primarna (idiopatska, esencijalna) hipertenzija. U ostalih 10 odsto slučajeva uzrok hipertenzije je poznat. To je takozvana sekundarna hipertenzija koju izazivaju pojedina oboljenja ili poremećaji.
Povišen krvni pritisak je istovremeno i bolest i faktor rizika. Više od polovine svih kardiovaskularnih bolesti, posledica je arterijske hipertenzije. Hipertenzija povećava rizik od nastanka šloga, infarkta miokarda, srčane insuficijencije i periferne vaskularne bolesti.
Hipertenzija je najmasovniji faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, daleko češći od dijabetesa, pušenja i povišenih vrednosti masnoća u krvi. Važno je reći da su komplikacije hipertenzije brojne, ali verovatnoća pojave komplikacija zavisi od visine krvnog pritiska, koliko problem traje, i prisustva, odnosno, odsustva drugih faktora rizika.
Faktori rizika
- Genetska predispozicija
- Prekomerna konzumacija soli alkohola i slatkih gaziranih i negaziranih pića
- Nepravilna ishrana i gojaznost
- Povišene masnoće u krvi
- Fizička neaktivnost
- Godine života
- Pojedini poremećaji ličnosti
- Pušenje
Kako sprečiti hipertenziju
- Negovanje zdravih stilova života
- Redovno merenje krvnog pritiska
- Redovne zdravstvene kontrole kod izabranog lekara
Izvor: Blic
Povezani tekstovi:
Jetra, najveći unutrašnji organ u ljudskom telu, igra jednu...
Hipofiza je žlezda sa unutrašnjim lučenjem i predstavlja naj...
Udisanjem dima, bilo aktivno kao pušač ili pasivnim pušenjem...
Posle istraživanja na univerzitetu u Ridingu, naučnici su do...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde