Kako regulisati pritisak

• Kod mene dolaze mnogi pacijenti koji zbog hipertenzije piju gomilu lekova, a posle dijagnoze metodom bioimpedansa pritisak održavaju samo s jednim lekom uz odgovarajući higijensko dijetetski režim – kaže dr Vesna Stojanov

Jedni je zovu bolest bez simptoma, drugi je smatraju ozbiljnim simptomom raznih oboljenja, ali bilo kako da je nazivaju i u bilo koji „koš” da je – hipertenzija (visok prisak) zna da ozbiljno udari u glavu, u srce, da ošteti sve krvne sudove, bubrege i druge organe. Ne štedi nikoga, ni mlade, a u poslednje vreme čak ni decu.

• Arterijska hipertenzija je veoma rasprostranjena kardovaskularna bolest i značajan faktor riika za nastanak brojnih komplikacja. Kod nas od nje boluje više od dva miliona stanovnika, a svakim danom je sve veći broj obolelih među mladima, čak i kod dece školskog uzrasta. Razlog najverovatnje leži u načinu života – više sedenja za kompjuterom, smanjena fizička akivnost, brza hrana, energetski napici, odlazak u teretane gde se nestručno obavljaju fizičke vežbe, bez prethodnog lekarskog pregleda i stručnog nadzora. Zato u Jedinicu za dijagnostiku arterijske hipertenzije dolaze sve mlađi pacijenati – kaže specijalista opšte medicne – kardiolog dr Vesna Stojanov, rukovodilac ove Jedinice u Kliničkom centru Srbije.
  

Na pitanje kako se najpouzdanije dijagnostikuje hipertenzija naša sagovornica odgovara: - Najčešće u ambulanti, a nekada u kućnim uslovima. Krvni pritisak treba meriti u određeno vreme, na određenom mestu i pod povoljnim uslovima. Jer, pritisak je promenljiva veličina i nije u svako doba dana isti, najniži je u dva sata posle ponoći, posle toga raste i zato imamo česte jutarnje skokove pritiska i češće šlogove u tom perodu zbog čega je potrebna adekvatna terapija i tačno vreme uzimanja lekova. Značajno je da pacijent bude opušten, pola sata pre merenja, da ne pije kafu, da ne puši jer kod mnogih osoba javlja se hipertenzivna reakcja na merenje pritiska od strane lekara („hipertenzija belog mantila”).

Da bi odredili pravu terapju ( svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju lekova) koristi se bioelektrična impedansa. U jedinoj kod nas Jedinici za dijagnostiku arterijske hipertenzije u Kliničkom centru Srbije postoji od 1993. godine aparat AVL 2001 pomoću koga se određuje količina cirkulišuće tečnosti, periferni otpor, kontraktilnost srčanog mišića, što su tri ključna parametra koja utiču na vrednost pritiska. U zavisnosti od toga koji je od njih poremećen određuje se i terapija. Sama metoda je jednostavna, ne zahteva posebnu pripremu pacijenta, samo ne treba da pije lekove tog jutra kada se obavlja pregled ili nekoliko dana pre toga u zavisnosti od vrste leka koji uzima.

Trenutno u našoj Jedinici imamo novi savremeniji aparat TASK FORCE MONITOR, (dat nam je na dvomesečno korišćenje i nadam se da će se iznaći sredstva za njegovu kupovinu) koji za razliku od starog ima mogučnost praćenja simpatičke, parasimpatičke aktivnosti baroreceptora, povezanost krvnog pritiska i srčane frekvence, da se prati dejstvo i posledice stresa. Ovim pregledom možemo da dijagnostikujemo i hipertenzivnu reakciju na merenje pritiska – pratimo sve hemodinamičke parametre, vrednost pritiska i pulsa u zavisnosti od stanja pacijenta, kada on legne merenje se vrši sa svakim otkucajem srca i to traje pet minuta dok se pacijent relaksira, zatim sledi merenje još 15 minuta i tako se uočava razlika vrednosti svih parametara na početku i na kraju ispitivanja – objašnjava dr Stojanov i dodaje:

• Ovakav aparat neophodan je u svim centrima za hipertenziju i u drugim oblastima kao što su nefrologija, neurologija –za pravilno otkrivanje uzroka sinkopa (gubitka svesti) koji može da bude i zbog neadekvatne regulacije krvnog pritiska, , ginekologija, oftalmologija, u pejsmejker centrima. Njegovom primenom umnogome može da se utiče na smanjenje broja antihipertenzivnih lekova koje pacijent uzima, takođe i na dozu, a sve to bitno smanjuje troškove lečenja. Ušteda je velika, jer kod mene dolaze pacjenti koji piju mnogo lekova, a posle pregleda i određivanja adekvatne terapije pritisak se održava s jednim lekom uz odgovarajuće higijensko dijetetske mere (redovne šetnje minimum jedan sat dnevno, neslana hrana, redukcija težine, manje alkohola, izbegavanje stresa koliko je moguće). Aparat daje i podatke o stresu i tako nam omogućava da pacijentu savetujemo pravu psihijatrijsku terapiju, ili uključenje psihijatra u lečenje hipertenzije. 

Šta je arterijska hipertenzija?

To su vrednosti pritiska preko 140/90, ukoliko osobe sa vrednostima pritiska 135/ 85 imaju dijabetes ili hiperholesterolemiju, gojazne su ili imaju još neki faktor rizika ( fizička neaktivnost, stres, slana hrana, povećan unos alkohola, pozitivna porodična anamneza) i one spadaju u grupu hipertenzivnih osoba koje treba da imaju antihipertenzivnu terapiju. Ovakva definicija hipertenzije (pomeranje granice priska naniže) značajno smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, a to je za skoro 50 odsto smanjilo nastanak šloga.
Prema najnovijoj klasifikaciji, ističe dr Stojanov, normalni krvni pritisak je ispod 120/80, prethipertenzija 120-139/80-89, hipertenzija prvog stepena 140-159/90-99 i hipertenzija 2. stepena toliko ili iznad 160/100. Osobe sa prethipertenzijom ako sebe još „bombarduju” drugim faktorima rizika imaju dva puta veću šansu za nastanak hipertenzije u starijem životnom dobu. 

Nije svejedno

• Ako se utvrdi „hipertenzija belog mantila” potrebno je da se obavi ambulantno 24-časovno praćenje pritiska, a ova metoda se koristi i u cilju saznavanja terapijskog odgovora, ili kada se pacijent žali na jutarnje visoke vrednosti pritiska. Nije svejedno kada se i kako pritisak meri. Zna se da se on menja u zavisnosti od doba dana (dan ili noć) i u zavisnosti od toga da li je organizam u stanju mirovanja, fizičke aktivnosti ili pod psihičkim stresom. Korišćenjem AMPK (holter) mogu da se utvrde sve varijacije pritiska, da se isprate noćne vrednosti što je posebno bitno, jer su osobe kod kojih nema noćnog pada pritiska za više od 10 odsto u riziku za nastanak kardioavaskularnih komplikacija. Ovaj aparat nam omogućava da odredimo i pravo vreme za uzimanje antihiperenzivne terapije, kao i kontrolu efekta terapije. Dok nosi aparat pacijent obavlja uobičajene aktivnosti, o tome vodi dnevnik koji je važan za tumačenje rezultata.

Opasne greške

Da bi se izbegla pogrešna dijagnoza ponekad je potrebno da se uradi i ambulantno 24-časovno praćenje arterijskog pritiska. Ako je to neizvodljivo, a dobijamo podatak da su vrednosti pritiska niže u kućnim uslovima onda treba da se urade tri merenja sa razmakom od tri do pet minuta između svakog merenja i srednja vrednost je tada onaj pravi podatak. Ovakav načn merenja trebalo bi sprovoditi kod svakog novog pacijenta, a obavezno je merenje u obe ruke u sva tri položaja – ležeći, sedeći i  stojeći. Treba ovom prilikom napomenuti da su greške kod kućnog merenja velike jer se sve češće koriste elektronski aparati koji zbog neispravnog izvođenja merenja ili neispravnosti baterija daju pogrešne rezultate što može da navede pacijenta da samovoljno poveća terapiju i da time sebi napravi veliki problem.