Mikoplazme su jedinstvena grupa
mikroorganizama koja često naseljava sluzokožu
respiratornog i
genitalnog trakta.
Najčešće genitalne mikoplazme su Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum. Filogenetski mikoplazme se nalaze između bakterija i virusa i najmanji su poznati organizmi sposobni za samostalni život. Od bakterija se razlikuju po tome što nemaju ćelijski zid, a od virusa po tome što imaju i RNK I DNK.
Najčešće genitalne mikoplazme su Mycoplasma hominis i Ureaplasma urealyticum. Filogenetski mikoplazme se nalaze između bakterija i virusa i najmanji su poznati organizmi sposobni za samostalni život. Od bakterija se razlikuju po tome što nemaju ćelijski zid, a od virusa po tome što imaju i RNK I DNK.
Epidemiologija
Novorođenčad može biti inficirana genitalnim mikoplazmama za vreme procesa porođaja (preko inficiranog grlića i vagine) dok porođaj carskim rezom smanjuje rizik od infekcije.Genitalne mikoplazme su retke u pretpubertetskih devojčica, a kolonizacija genitalnog trakta primarno nastaje putem seksualnog kontakta (40-95% U.Urealyticum i 15-72% M. Hominis među seksualno aktivnim ženama).
Među gravidnim ženama incidenca infekcije je indentična negravidnim.
Spontani abortus i mrtvorođenost
Istraživači saopštavaju izolaciju genitalnih mikoplazmi iz posteljica i sluzokože materice žena koje su imale spontani abortus i mrtvorođenost, ali uzročna povezanost još uvek nije jasno uspostavljena.Ostaje pitanje da li je spontani abortus posledica invazije mikoplazmi na plod i njegove posledične smrti ili plod strada iz nekih drugih razloga a invazija mikoplazmama nastaje kasnije.
U svakom slučaju iako dokazi koji povezuju genitalne mikoplazme sa spontanim abortusom i mrtvorođenošću ostaju kontroverzni, ovu infekciju treba prepoznati i lečiti naročito kada u anamnezi ima razloga za to.
Efekat na trudnicu i novorođenče
I na ovom polju izveštaji su kontroverzni. Smatra se da Mikoplazme mogu biti uzrok prevremenog prsnuća plodovih ovoja , prevremenog porođaja i niske porođajne težine deteta, takođe i to da mogu uzrokovati sepsu ili meningitis novorođenog deteta do 3. meseca života.Dijagnoza
Dijagnoza je bazirana na izolaciji mikroorganizma iz grlića i vagine i porastu titra antitela (serološki). Za optimalnu izolaciju uzorak se odmah ubacuje u medijum, čuva na 4 stepena C i transportuje u laboratoriju što pre. Serološki se dokazuje ELISA testom.Tretman
Tetraciklini, aminoglikozidi, linkomicini i hloramfenikol su efikasni protiv većine mikoplazmi.Tetraciklini su efektivni i protiv M.Hominis i U.Urealyticum.
M.Hominis je osetljiva na linkomicin, ali je rezistentna na eritromicin.
Sa druge strane U.Urealyticum je osetljiva na eritromicin, ali ne i na linkocin.
M.Hominis je visoko osetljiva a U.Urealyticum umereno na klindamicin.
Penicilini, cefalosporini i vankomicin su potpuno inefektivni protiv mikoplazmi.
Potrebno je lečiti oba partnera.
