Fizička aktivnost u starosti

Biološko starenje predstavlja univerzalan biološki proces, prirodnu fazu u životnom ciklusu svake jedinke. To je proces koji predstavlja genetički programirano otkazivanje mehanizama koji održavaju homeostazu (stalnost unutrašnje sredine organizma).

Proces starenja prvo utiče na kardiovaskularni i nervni sistem. Nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima tokom procesa starenja, dovodi do postepenog slabljenja snabdevanja ćelija različitih organa krvlju, tkiva - hranljivim materijama i izlučivanja istrošenih metabolita (otpadnih materija) iz ćelija.

Suštinske promene nastaju u oblasti psihe. Prilikom starenja se primećuje pogoršanje karaktera, pojava depresije, osećaja samoće i panike, javlja se strah od budućnosti, osobe često postaju škrte ili bezosećajne.

U starosti dolazi do taloženja kalcijuma u hrskavicama kičmenog stuba i zglobova, što dovodi do okoštavanja i smanjene pokretljivosti, ali i do sarkopenije (gubitka mišićne mase).

Vežbanje u starosti                   

Starijim osobama se savetuje bilo kakav vid vežbanja.

Neke od poželjnih aktivnosti su:

• Šetnja
• Brzi hod
• Vežbe istezanja u kućni uslovima
• Plivanje

Starije osobe koje upražnjavaju fizičku aktivnost, imaju manje zdravstvenih tegoba u odnosu na osobe njihovih godina koje su neaktivne, pokazuju naučna istraživanja. Fizička aktivnost koja je dozirana, dovodi do toga da stariji ljudi imaju kvalitetniji život, čvšće kosti, bolju pokretljivost i ravnotežu, smanjen rizik od preloma i sporiji gubitak mišićne mase.

Pre početka vežbanja, pregled izabranog lekara je neophodan. Važno je utvditi opšte zdravstveno stanje osobe i isključiti postojanje određenih bolesti, pre svega srca, koje bi bile kontraindikacije za bavljenje fizičkom aktivnošću. Ovim pregledom se utvrđuje koji je stepen i trajanje fizičke aktivnosti pogodan za određenu osobu.

Prosečna zdrava stara osoba, na nedeljnom nivou, treba da ima oko 150 minuta umerene fizičke aktivnosti.

• Šetnja je najjednostavniji vid fizičke aktivnosti i ona se obavlja prilikom svakodnevnih životnih aktivnosti.
• Za starije, koji su bolje kondicije, tu su hodanje i brzi hod.
• Vežbe istezanja se mogu izvoditi u kućnim uslovima, a one dovode do održanja obima i dužine mišića i pravilne posture kičmenog stuba.
• Vežbe sa opterećenjem su dobre za održanje mišićne mase.
• Ne preporučuje se fizička aktivnost koja sadrži skakanje, jer dovodi do nepotrebnog i neproporcionalnog opterećenja zglobova.
• Fizička aktivnost kod starijih osoba dovodi do poboljšanja opšte kondicije i funkacije brojnih organa, do prevencije razvoja bolesti i očuvanja mentalnog zdravlja.