Najbolji lek protiv takvog stanja su pozitivne misli, između ostalog
i takve kojima se potvrđuju sopstvene vrednosti, kao i bliske veze
s okolinom, ustanovila je dr Lora Park s pomenutog univerziteta, izveštava
Rojters. Dr Park je napravila i skalu osetljivosti na odbacivanje zbog
fizičkog izgleda, koju je testirala na 242 studenta. Ispostavilo se
da su oni koji su visoko kotirali na pomenutoj skali bazirali svoju
predstavu o sopstvenoj vrednosti na spoljnom izgledu, ocenjujući pri
tom sebe kao fizički neprivlačne. Ovi ispitanici bili su skloniji
nego drugi da sebe nedovoljno poštuju, češće su ispoljavali visok
nivo neurotičnosti, nesigurnost pri vezivanju za druge osobe i nezdrave
navike u ishrani. Dr Park je konstatovala da su i mladići i devojke
koji su se pokazali preosetljivim na odbacivanje zbog spoljnog izgleda
bili preokupirani svojim telom i kilogramima na nezdrav način. Izbegavali
su da jedu kad su gladni i opsesivno su su bavili fizičkom aktivnošću,
a istovremeno su se prežderavali i koristili sredstva za čišćenje.
Iznenađenje je predstavljalo otkriće da je, i kad bi se isključili
svi drugi neurotični faktori, nesigurnost i nipodaštavanje sopstvene
ličnosti, sama opsednutost svojim izgledom predstavljala nepogrešiv
pokazatelj poremećaja ishrane.
Reuters
