Da li su niska deca zdrava deca?

Na pitanja koja neretko znaju da muče roditelje poput onih, da li su niska deca zdrava deca, kako se deca pravilno mere, kako se koristi i čemu služi karta rasta, potražili smo odgovore od dr Vesne Cvetković. 

Da li su niska deca zdrava deca?

Niska deca mogu biti i zdrava i niska. Kako kaže dr Vesna Cvetković, istraživanja učestalosti i uzroka niskog rasta pokazuju da velika većina dece, čak do 89%  može biti zdravo, a nisko. Zapravo, reč je o normalno i zdravo niskoj deci, najčešće deci niskih roditelja. Grupi fiziološki niske dece pripadaju tri velike grupe:

• deca koja imaju familijarno nizak rast, tj. genetski nizak rast,
• deca konstitucionalno usporenog rasta i razvoja,
• deca sa idiopatski niskim rastom.

 Familijarno (genetski) nizak rast podrazumeva grupu dece koja su niska zbog svog genetskog potencijala koji potiče od nižih roditelja. Ova grupa dece je uvek niža od svojih vršnjaka. Kroz celo svoje detinjstvo i do kraja svog rasta, rastu svojim tempom. Kada dostignu završetak rasta, oni ostaju niži od svojih vršnjaka, a što je u skladu sa njihovim genetskim potencijalom. Deca iz ove grupe se rađaju potuno zdrava sa normalnom telesnom dužinom i mason na rođenju. Ova deca nemaju nikakve hormonske, odnosno endokrine poremećaje.

 Deca sa konstituciono usporenim rastom i razvojem predstavljaju veoma čestu grupu. Ova deca imaju jedan drugačiji model rasta.  Radi se o tome da kasnije sazrevaju, njihov somatski rast i razvoj kasni u odnosu na njihov hronološki uzrast. Takođe, deca iz ove grupe ulaze u pubertet u doba kasnog adolescentnog perioda i rastu do svoje sedamnaeste ili osamnaeste godine života kada dostižu svoju finalnu adultnu visinu i kada u većini slučajeva dostižu svoje vršnjake. 

Deca sa idiopatski niskim rastom predstavljaju kombinaciju već pomenutih poremećaja. Deca iz ove grupe jesu niska, međutim nikakvim farmakodinamskim testovima, nikakvim ispitivanjima se ne može dokazati razlog tako niskog rasta. Njihova visina zaista jeste patološki niska i njihove visine su ispod dve standardne devijacije u odnosu na visinu za određeni uzrast i pol. 

Šta sve utiče na rast deteta?

Rast je jedan vrlo kompleksan i dinamičan proces, ali je strogo kontrolisan i regulisan. Rast čini vitalni deo dečjeg razvoja i odvija se pod uticajem brojnih genetskih činilaca i faktora okoline. Takođe, rast je najpouzdaniji pokazatelj zdravstvenog stanja deteta, njegove normalne i adekvatne ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja. Na rast deteta od rođenja, pa do završetka rasta utiče niz hormona.  Ti hormoni se mogu grupisati po godinama života deteta u sledeće kategorije:

• Fetalni faktori rasta- javljaju se tokom fetalnog razvoja i u njih spadaju humani placentni laktogeni i insulin;
• Do navršene druge godine vrlo važnu ulogu ima adekvatna ishrana i tiroidni hormoni;
• U periodu predškolskog i školskog uzrasta, pa do perioda puberteta javlja se hormon rasta u sinergizmu sa tiroidnim hormonima koji ima vrlo važnu ulogu.
• U pubertetskoj fazi rasta primat preuzimaju polni hormoni koji daju završni skok u rastu i kod dečaka i kod devojčica. Ono što je bitno znati jeste da je prirast u visinu još samo 15%, odnosno da je 85% ukupne finalne adultne visine dece završeno pre puberteta. Predpubertetski rast čini 85% od ukupnog rasta dece.

"Ne treba čekati pubertet i oslanjati se na to da će se dete u pubertetu izvući, da će tek tada izrasti u visinu i dostići svoje rodtelje. Dakle, ta genetika i taj model nasleđivanja se vidi već od treće ili četvrte godine."

Kako i gde merimo decu?

Merenje dece je nešto osnovno što se treba redovno preduzimati na sistematskim pregledima koji moraju biti bar jednom godišnje. Pored toga, roditeljima se savetuje da svoju decu mere bar dva puta godišnje u kućnim uslovima. Merenje dece podrazumeva registrovanje njihove visine, a potom upoređivanje visine dece sa standardima koji postoje za određeni uzrast i pol. U našoj zemlji se koriste karte rasta Svetske zdravstvene organizacije. One postoje za decu od rođenja do navršenih 18 godina, kako za devojčice, tako i za dečake. Unošenjem telesne visine nekog deteta određenog uzrasta, tačno se može videti da li je to dete prosečne visine za uzrast i pol, da li je njegova visina prosečna, deleko ispod proseka ili je možda dete natprosečno visoko. Raspon tih visina može da bude od 3 Pp (percentila)  do 97 Pp. Savetuje se da je najbolje da decu meri jedna osoba koja je specijalno edukovana za to. Svako merenje preporučuje se da bude u jutarnjim satima i bez obuće. Prosečna vrednost tri uzastopna merenja se uzima kao određena telesna visina u određenom trenutku, za određeni uzrast. Danas postoje aplikacije koje se mogu preuzeti na pametne telefone. Zahvaljujući istima roditelji u kućnim uslovima mogu da prate rast svoje dece tako što u aplikaciju unose podatke o visini deteta gde mogu videti da li dete raste svojim tempom i dalje ili da li usporava ili se nalazi u zoni koja je već obeležena kao patološki nizak rast dece, a tada se preporučuje javljanje dečjem endokrinologu. 

Deca na koju treba obratiti pažnju su...

•  deca čija je visina ispod trećeg percentila. Oni se već nalaze u zoni patološki niskog rasta,
•  deca koja usporavaju svoj rast, koja rastu manje od 4, 5 cm godišnje,
• deca koja su možda gojazna, a niska,
• deca koja odstupaju od svog genetskog potencijala njihova visina ne mora biti toliko mala u trenutku merenja, ali odstupanje veće od 5 cm od genetskog potencijala je značajno i upućuje nas da treba izvršiti neka ispitivanja ili makar praćenje,
• i na posletku, posebno treba obratiti pažnju na decu koja u pubertetskoj fazi rasta ne pokazuju odgovarajući pubertetski zamah rasta.