Polni hormoni su steroidne strukture. Pod pojmom steroidna struktura podrazumevamo strukturu čija je osnova ugljenovodonik ciklopentanoperhidrofenantren (CPHF). Takvu strukturu imaju polni hormoni, kortikosteroidi, mineralokortikoidi, žučne kiseline, holesterol i dr. Jajnici (ovarijumi) i semenici (testisi) stvaraju hormone koji regulišu osnovne polne funkcije.
Testisi sekretuju nekoliko muških polnih hormona koji se zajedno nazivaju androgenima. To su testosteron, dihidrotestoseteron i androstendion. Testosteron se luči znatno više od ostalih hormona, te je najvažniji hormon testisa. Stvara se u intersticijalnim Lejdigovim ćelijama, a nakon sekrecije iz testisa, najveći deo se slabo vezuje za albumine plazme ili snažno za beta globulin koji se zove gonadni steroid-vezujući globulin i cirkuliše u krvi 30 do 60 minuta. Zatim se vezuje za tkivo ili degradira u inaktivne produkte koji se odmah izlučuju. Testosteron je odgovoran za polne karakteristike muškarca. Deluje još na fetus, na formiranje polnih organa, na spuštanje testisa, posle puberteta osmostruko povećava penis, skrotum i testise, takođe omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika muškarca (raspored dlaka na telu, glas, povećava debljinu kože, izraženiji razvoj mišićne mase, dejstvo na kosti i rast i dr).
Postoje dve vrste polnih hormona ovarijuma (jajnika) – estrogeni i progestini. Najvažniji od estrogena je estradiol, a najvažniji progestin je progesteron. U zdrave žene koja nije trudna estrogene luče u većim količinama samo jajnici, a u malim količinama kora nadbubrežnih žlezdi. Tri glavna estrogena su estradiol (najjači), estron i estriol. U žene koja nije trudna progesteron se luči u većim količinama samo u drugoj polovini ovarijalnog ciklusa i luči ga žuto telo. Estrogeni uglavnom podstiču proliferaciju i rast posebnih ćelija u telu, a odgovorni su i za razviće većine sekundarnih polnih odlika žene. Jajnici, jajovodi, materica i vagina uvećavaju se nekoliko puta u pubertetu, osim toga menjaju epitel vagine, endometrijum materice, povećavaju razviće žlezda, započinju razviće dojki i odgovorni su za spoljašnji izgled dojke, pojačavaju osteoblastnu aktivnost, utiču na rspored dlaka, na kožu i dr. Progestini uglavnom deluju na konačno pripremanje materice za trudnoću i dojki za laktaciju. Progestron smanjuje i učestalosrt kontrakcija materice i sprečava izbacivanje implantiranog jajašceta, podstiče sekretorne promene u sluzokoži jajovoda i dr.
Izlučivanje hormona pod potpunim je nadzorom hipofize dok je hipofiza pod nadzorom hipotalamusa, te postoji negativna povratna sprega između koncentracije polnih hormona i lučenja hipofiznih i hipotalamičkih hormona. To znači: ako je koncentracija, recimo, testosterona u krvi prevelika tada se smanjuje lučenje LH (lutinizirajući hormon) i FSH (folikulostimulišući hormon) iz hipofize, hormona koji podstiču lučenje polnih hormona iz gonada (polnih žlezda), i obrnuto, ukoliko se koncentaracija testosterona ili estrogena smanji ispod kritičnog nivoa dolazi do povećanog lučenja LH i FSH.
Testisi sekretuju nekoliko muških polnih hormona koji se zajedno nazivaju androgenima. To su testosteron, dihidrotestoseteron i androstendion. Testosteron se luči znatno više od ostalih hormona, te je najvažniji hormon testisa. Stvara se u intersticijalnim Lejdigovim ćelijama, a nakon sekrecije iz testisa, najveći deo se slabo vezuje za albumine plazme ili snažno za beta globulin koji se zove gonadni steroid-vezujući globulin i cirkuliše u krvi 30 do 60 minuta. Zatim se vezuje za tkivo ili degradira u inaktivne produkte koji se odmah izlučuju. Testosteron je odgovoran za polne karakteristike muškarca. Deluje još na fetus, na formiranje polnih organa, na spuštanje testisa, posle puberteta osmostruko povećava penis, skrotum i testise, takođe omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika muškarca (raspored dlaka na telu, glas, povećava debljinu kože, izraženiji razvoj mišićne mase, dejstvo na kosti i rast i dr).
Postoje dve vrste polnih hormona ovarijuma (jajnika) – estrogeni i progestini. Najvažniji od estrogena je estradiol, a najvažniji progestin je progesteron. U zdrave žene koja nije trudna estrogene luče u većim količinama samo jajnici, a u malim količinama kora nadbubrežnih žlezdi. Tri glavna estrogena su estradiol (najjači), estron i estriol. U žene koja nije trudna progesteron se luči u većim količinama samo u drugoj polovini ovarijalnog ciklusa i luči ga žuto telo. Estrogeni uglavnom podstiču proliferaciju i rast posebnih ćelija u telu, a odgovorni su i za razviće većine sekundarnih polnih odlika žene. Jajnici, jajovodi, materica i vagina uvećavaju se nekoliko puta u pubertetu, osim toga menjaju epitel vagine, endometrijum materice, povećavaju razviće žlezda, započinju razviće dojki i odgovorni su za spoljašnji izgled dojke, pojačavaju osteoblastnu aktivnost, utiču na rspored dlaka, na kožu i dr. Progestini uglavnom deluju na konačno pripremanje materice za trudnoću i dojki za laktaciju. Progestron smanjuje i učestalosrt kontrakcija materice i sprečava izbacivanje implantiranog jajašceta, podstiče sekretorne promene u sluzokoži jajovoda i dr.
Izlučivanje hormona pod potpunim je nadzorom hipofize dok je hipofiza pod nadzorom hipotalamusa, te postoji negativna povratna sprega između koncentracije polnih hormona i lučenja hipofiznih i hipotalamičkih hormona. To znači: ako je koncentracija, recimo, testosterona u krvi prevelika tada se smanjuje lučenje LH (lutinizirajući hormon) i FSH (folikulostimulišući hormon) iz hipofize, hormona koji podstiču lučenje polnih hormona iz gonada (polnih žlezda), i obrnuto, ukoliko se koncentaracija testosterona ili estrogena smanji ispod kritičnog nivoa dolazi do povećanog lučenja LH i FSH.
