7 minuta fizičke aktivnosti dnevno važno za zdravlje dece

Za dobro zdravlje dece je potrebno najmanje sedam minuta dinamične fizičke aktivnosti dnevno, pokazuju nedavno objavljeni rezultati zdravstvenih istraživača sa Univerziteta u Alberti i njihovih kolega širom Kanade.

,, Na televiziji u kasnim noćnim satima i na poleđini časopisa nailazite na oglase koji kažu da vam je potrebno samo 10 minuta dnevno ili pet minuta dnevno reakreacije da biste ostali u formi. To je nešto na šta mi koji se bavimo medicinom prevrćemo očima. Međutim, izgleda da je to tačno i to je ono što ovo istraživanje pokazuje’’, kaže jedan od glavnih istraživača Ričard Levančuk sa Medicinskog i stomatološkog fakulteta Univerziteta u Alberti.

Deci potrebna intenzivna fizička aktivnost

,, Naše istraživanje je pokazalo da deci nije potrebna intenzivna fizička aktivnost da bi bila zdrava – sedam ili više minuta dinamične fizičke aktivnosti je sve što je potrebno. Ali tih sedam minuta moraju da budu intenzivni da bi se sprečio višak kilograma, gojaznost i negativne posledice po zdravlje. Većina dece ne dobija tih sedam minuta.’’

Lavančuk je na studiji radio zajedno sa Džonatanom Mekgevokom sa Manitoba instituta za zdravlje dece. Na projektu su sarađivali sa školama u Leduku i okolnim zajednicama južno od Edmontona, kao i sa istraživačima sa Univerziteta u Manitobi, Kraljičinog univerziteta, Univerziteta u Njukaslu i Univerziteta u Alberti. Rezultati studije su nedavno objavljeni u žurnalu Archives of Pediatrics & Adolescent Medicine.

Više od 600 dece, starosti između šest i 17 godina iz Leduka i okolnih oblasti, nosilo je monitore koji su tokom sedam dana pratili nivo njihove fizičke aktivnosti. Takođe je redovno praćena telesna težina, obim struka i krvni pritisak dece. Nakon analize dobijenih podataka, istraživači su utvrdili da deca provode blizu 70 odsto vremena u sedentarnim aktivnostima, skoro 23 odsto u laganoj fizičkoj akivnosti, oko sedam u umerenoj fizičkoj aktivnosti i 0,6 odsto u dinamičnoj fizičkoj aktivnosti.
Dečaci su u proseku provodili manje vremena u sedentarnim aktivnostima od devojčica. Što je dinamičnija bila fizička aktivnost, to je bila manja verovatnoća da će deca imati višak kilograma. Deca sa viškom kilograma su poboljšala kondiciju i smanjila obim struka kada su povećala količinu vremena provedenog u dinamičnim aktivnostima.

Brza šetnja nije dovoljna

Levančuk kaže da je tim došao do još nekih značajnih otkrića: nisu očekivali prednosti po zdravlje od blagih do umerenih fizičkih aktivnosti čak i kada su duže trajale. Ključno je bilo učešće u intenzivnoj fizičkoj aktivnosti. Kod dece koja su učestvovala u dinamičnoj fizičkoj aktivnosti duže od sedam minuta primećene su veće prednosti po zdravlje. A šta je sa celom idejom da može da se ima višak kilograma i bude u kondiciji? Podaci do kojih je ovaj tim došao ne podržavaju taj stav kod dece. Ako deca imaju višak kilograma, ona takođe nisu zdrava, kaže Levančuk.

,, Ovo istraživanje nam govori da brza šetnja nije dovoljna’’, kaže Levančuk, profesor na Katedri za medicinu koji proučava ovu temu već osam godina. ,, Deca moraju da izađu iz kuće i bave se intenzivnom aktivnošću pored blage do umerene aktivnosti. Postoji snažna uzajamna veza između gojaznosti, kondicije i aktivnosti. Aktivnost i kondicija se povezuju sa smanjenjem gojaznosti i dobrim zdravstvenim ishodima.’’

Važno je da dinamična fizička aktivnost postane deo svakodnevne rutine vaše dece, naročito imajući na umu da nivo aktivnosti u tinejdžerskom dobu naglo opada, kaže Levančuk. Prethodno objavljeno istraživanje na istoj grupi dece pokazuje da su ona aktivnija u školi nego kod kuće.

,, Nivo aktivnosti uveče ili vikendom je često ravna nuli’’, kaže on. ,, Pretpostavili smo da deca sve vreme sede ispred ekrana.’’ Levančuk se nada da će rezultati ovog istraživanja pomoći školama da odluče koja vrsta obavezne fizičke aktivnosti je potrebna.

Pohvalio je škole koje su učestvovale u studiji i istakao da istraživanje ne bi bilo moguće bez njihove podrške.
Pol Vozni iz jedne od ovih škola kaže da je fizička aktivnost uvek korisna i napominje da je iz godine u godinu umerena do intenzivna aktivnost tesno povezana sa manjom telesnom težinom. Dodaje da je projekat Zdrava srca stvorio ,,školsku i kulturu zajednice" gde su redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana osnovni elementi zdravlja učenika, dobrobiti i učenja tokom celog života. Svi su uključeni – đaci, njihovi roditelji, nastavnici, osoblje, istraživači i cela zajednica.

,, Uvek težimo ka boljem i zato redovno revidiramo rezultate istraživanja da bismo prilagodili i razvili buduće programe aktivnosti u svim našim školskim zajednicama. Projekat Zdrava srca je dobio nacionalna i međunarodna priznanja kao vodeća svetska inicijativa u oblasti školstva i zajednica posvećena unapređenju kardiovaskularnog zdravlja đaka kroz redovnu fizičku aktivnost i široku podršku.’’

Glavni finansijeri ovog istraživanja su bili Kanadska asocijacija za borbu protiv dijabetesa i Alberta centar za proučavanje dece, porodice i zajednice.

,, Kanadska asocijacija za borbu protiv dijabetesa je ponosna što pruža ogromnu podršku istraživanju dijabetesa sa godišnjim ulaganjima u u ovu oblast od preko 7 miliona dolara’’, kaže Dženet Haks, glavni naučni savetnik Kanadske asocijacije za borbu protiv dijabetesa. ,, Asocijacija podstiče Kanađane da usvoje zdrav način života kako bi sprečili i kontrolisali dijabetes. Rad g. Levančuka pruža dragocen uvid koji povećanu aktivnost može da uvede u svakodnevni život dece i omladine.’’

,, Ovakvi dokazi bi trebalo da olakšaju roditeljima, školama i programima dnevnog boravka da sa decom obavljaju aktivnosti koje će razviti doživotne zdrave stavove prema rekreaciji i aktivnosti’’, kaže Robin Blekadar, predsednik i generalni direktor Alberta centra za proučavanje dece, porodice i zajednice.