Svakog dana udahnemo oko 20.000 puta i pritom unesemo oko 12.000 litara vazduha u naša pluća. Iako stalno tražimo kontrolisanu i kvalitetnu zdravu hranu, zaboravljamo da je kvalitet vazduha takođe vrlo važan.
Paradoksalno je, ali istinito, da je kvalitet vazduha na ulici 20 puta bolji nego u našem domu ili kancelariji, a u tim zatvorenim prostorijama provodimo 90% našeg života. Zbog toga su Američko udruženje za zaštitu okoline (EPA) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasili štetne supstance koje lete vazduhom jednim od pet najvećih rizika za naše zdravlje.
Njihova istraživanja su pokazala da broj raznih čestica po m3 u sobnom vazduhu iznosi oko 20 miliona, na prometnoj ulici oko 1 milion, dok vazduh nad morskom površinom ima samo oko 100 čestica stranih supstanci po m3. Zato je pročišćavanje i vlaženje vazduha neophodno.
Paradoksalno je, ali istinito, da je kvalitet vazduha na ulici 20 puta bolji nego u našem domu ili kancelariji, a u tim zatvorenim prostorijama provodimo 90% našeg života. Zbog toga su Američko udruženje za zaštitu okoline (EPA) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasili štetne supstance koje lete vazduhom jednim od pet najvećih rizika za naše zdravlje.
Njihova istraživanja su pokazala da broj raznih čestica po m3 u sobnom vazduhu iznosi oko 20 miliona, na prometnoj ulici oko 1 milion, dok vazduh nad morskom površinom ima samo oko 100 čestica stranih supstanci po m3. Zato je pročišćavanje i vlaženje vazduha neophodno.
Suvi vazduh uzrokuje zdravstveno opterećenje kod čoveka
Relativna vlažnost vazduha trebala bi uvek biti između 40 i 60%, jer je to najprijatnije za organizam. Za vreme hladnijeg vremena, kad uključimo grejanje, relativna vlažnost vazduha drastično opada. Tada vazduh postaje suv i nastoji izvući vlagu iz svih predmeta sa kojima je u kontaktu pa tako i iz našeg tela. To kao rezultat daje suvu, iritiranu i ispucalu kožu, nadražene sluznice oka i nosa i disajnih puteva što povećava sklonost prema infekcijskim bolestima. Suvi vazduh uzrokuje zdravstveno opterećenje kod čoveka i dovodi do osećaja bezvoljnosti, umora i smanjenja koncentracije.Vlažite vazduh u prostorijama koje se greju.
Otvaranje prozora zimi, "da uđe sveži vazduh...", ne odnosi se na vlažnost vazduha već samo na količinu unetog kiseonika. Kako je poznato da je relativna vlažnost vazduha procenat vodene pare u vazduhu prema najvećoj količini vazduha koju vazduh može apsorbovati pri odrđenoj temperaturi, ispada da ako spoljni vazduh pri temperaturi od 0 stepeni Celzijusa relativne vlažnosti od 70% pustimo u prostoriju zagrejanu na 25 stepeni, relativna vlažnost vazduha će pasti na samo 13%. Zato vlažite vazduh u prostorijama koje se greju.Povezani tekstovi:
Saznajte više o završenom Šestom ciklusu besplatne škole nor...
Od svih letnjih sportova, plivanje je verovatno najbolji nač...
Regulativa Evropske Unije dozvoljava tek nešto manje od 30 j...
Leto je vreme odmora, mora i sunčanja. Preterana izloženost...
Broj komentara: 0
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde