Alergija na hranu

Sve je veći broj dece alergične na neke namirnice. Njima je veoma teško spremati obroke. Evo nekih saveta.

U poslednjih nekoliko godina, broj dece alergične na određene namirnice sve više raste. Većina dece je uzrasta od jedne do tri godine, ali ima ih i između tri i petnaest godina. Ovaj porastalergijana hranu se može objasniti na više načina: boljim otkrivanjem same alergije, ali ipromenomnavika u ishrani (nove namirnice, naročito susam, suvo voće sa ljuskom i egzotičnovoće; promena obrade namirnica; promena crevne flore…).

Koje su to namirnice?

Sve namirnice mogu izazvati alergiju, ali neke to čine češće. Kod dece, postoji pet namirnica kojesu odgovorne za tri četvrtine slučajeva alergije.

• Kikiriki je na prvom mestu kod dece starije od tri godine
• Jaja (kokošija): naročito kod deteta mlađeg od tri godine
• Kravlje mleko: najčešće kod odojčadi i dece mlađe od tri godine
• Riba, naročito bela kao što je bakalar
• Senf

Malo-pomalo, dodaju se i druge namirnice: pšenica, mahunasto povrće (sočivo, grašak, soja…), koštunjavo voće (orah, lešnik, indijski orah, pistaći…), ljuskari (krabe, račići, jastog), egzotično voće.

Simptomi brzo nastupaju

Manifestacija alergije može biti akutna ili, ređe, hronična.

U prvom slučaju, simptomi sejavljajunajmanje četiri sata pošto je dete pojelo određenu namirnicu, a u većini slučajeva, pojavljuju seodmah. Može doći do kožnog osipa, koprivnjače, bolova u stomaku ili osipa u ustima. Nekoj decioteknu kapci ili usne. Ređe se javlja astma, čak i anafilaktički šok (poremećajcirkulacije idisanja).

Simptomi takođe mogu biti hronični: alergija na hranu je uzrok u trideset dopedesetodstoslučajeva dermatitisa, kao i u pet odsto slučajeva hronične koprivnjače.

Kod odojčeta, alergija na hranu se može manifestovati kroz usporeni rast (visina i težina), hroničnu dijareju, refluks koji traje i pored lečenja.

U slučaju sumnje, treba brzo konsultovati lekara-alergologa. On će vas najpre pitati oslučajevimaalergije u porodici, o okruženju i o vrsti simptoma. Zatim će uraditi kožni test, koji selako sprovodi, nije bolan i daje brze i sigurne rezultate.

Treba izbaciti odgovornu namirnicu iz ishrane

Trenutno, lečenje alergije na hranu počiva isključivo na izbacivanju dotične namirnice iz ishrane. Način ishrane mora da odredi dijetetičar kako bi se dete adekvatno i uravnoteženo hranilo. Svakegodine treba probati sa ponovnim uvođenjem namirnice u ishranu, ali, po mogućstvu, polekarskim nadzorom u slučaju da je potrebna brza reakcija.

Trenutno su u toku ispitivanja koja će moći da, za nekoliko godina, ponude rešenje kao uslučajualergije na polen ili ubod nekih insekata.

Život nije nimalo jednostavan

Alergija na hranu je problematična kako za dete tako i za roditelje. Mališan mora da prihvati dajedrugačiji od svojih vršnjaka, da ne može da jede sve što i oni. Veliki problem je i odlazaknarođendan ili izlet.

Što se tiče roditelja, kupovine postaju noćna mora. Čitanje svih etiketa je obavezno, naravnopoduslovom da roditelji mogu da “dešifruju” sve termine, kao na primer ovalbumin za jaja, laktalbumin za mleko, itd.

Da biste se lakše snašli, evo nekih termina. Proizvod može sadržati:

• kikiriki, kad na etiketi piše: kikiriki, praline, nugat…
• jaja, kad se na etiketi spominje ovomukoid, konalbumin, ovoglobulin, ovalbumin…
• mleko, ako je na etiketi prisutan neki od ovih termina: laktoglobulin, laktalbumin, laktoza, laktoserum…
• gluten, kad se na listi sastojaka nalazi: gliadin, pšenični amidon, globulin, skrob, glutenin…

Ponegde se mogu naći proizvodi specijalno namenjeni deci sa alergijom, ali njihova cena bašinije pristupačna.