Zdrava ishrana bebe

Gojaznost i alergije su sve češće pojave kod dece. Da biste bolje očuvali zdravlje svog mališana, počnite sa zdravim načinom ishrane od najranijeg doba.

Do treće godine, dete ima specifične nutritivne potrebe jer se njegova težina od rođenja do tog perioda povećava četiri puta, a visina dva puta. Pri svemu tome, organi za varenje još nisu dostigli punu zrelost.

Do četvrtog ili šestog meseca: isključivo mleko. Majčino mleko je jedina savršena namirnica za bebu.

Ipak,  zahvaljujući savremenoj tehnologiji, sastav dečijih formula umnogome se približio sastavu majčinog mleka:

• One sadrže manje proteina – oko 10 g/l, dok ih u majčinom mleku ima 12 g/l.
• Obogaćene su nezasićenim masnim kiselinama kako bi se što više približile sastavu majčinog mleka.
• Neke formule sadrže i probiotike (mikroorganizme koji blagotvorno deluju na zdravlje).

Dečije mlečne formule odgovaraju i zdravstvenim potrebama deteta:

• Beba je podložna alergijama: lekari u tom slučaju preporučuju hipoalergenska mleka koja se mogu koristiti od prvog dana.
• Beba ima problema sa varenjem: grčevi često nastaju usled otežanog varenja laktoze (mlečnog šećera). Fermentirana mleka sadrže mlečne fermente koji olakšavaju varenje.
• Beba često povraća mleko: gušća mleka sadrže kukuruzni ili pirinčani skrob tako da se učestalost i količina povraćanja znatno smanjuju njihovom upotrebom.

Raznovrsna ishrana: sledeći korak

Najpogodniji period za uvođenje novih namirnica u bebinu ishranu je posle šestog meseca, a nikada pre četvrtog.

Šta treba raditi?

• Mleko: između četvrtog i šestog meseca, prelazi se na drugu generaciju mleka do navršene prve godine. Ova formula sadrži kalcijum, fosfor, minerale i vitamine. Do prve godine života, beba mora dnevno da popije 500 ml ovog mleka. Preporučuje se čak da se ono zadrži do treće godine, barem za doručak i užinu, zbog uravnoteženog unosa proteina, lipida, kalcijuma, vitamina D i gvožđa.
• Voće i povrće: preporuka je da se sačeka do šestog meseca. Voćni plodovi treba uvek da budu zreli i pripremaju se kuvanjem i mlevenjem. Povrće bebi ponudite u obliku pirea. Počinje se sa nekoliko kafenih kašičica pre ili posle flašice. I voće i povrće se uvode jedno po jedno zbog eventualne alergije. Oko druge godine se prelazi na seckano voće i povrće.
• Meso i riba: u ishranu se uvode u sedmom, osmom mesecu i to u mlevenom obliku. Količine: 10 g dnevno (dve kafene kašičice) do osmog meseca, 20 g dnevno (četiri kafene kašičice) do prve godine i 30 g dnevno (šest kafenih kašičica) do treće godine.
• Jaje: pošto je reč o jakom alergenu, ne treba ga detetu davati pre osmog meseca i to najviše jednu trećinu.
• Hleb, testenina i pirinač: ne preporučuje se uvođenje u ishranu pre osmog meseca.

Loša ishrana: posledice

Greške u detetovoj ishrani imaju, naravno, i svoje posledice. Ako se sa raznovrsnom ishranom počne pre četvrtog meseca, organi sa varenje nisu u stanju da pravilno svare hranu, tako da se odbrambeni sistem organizma, još nezreo, izlaže opasnosti od alergije. Pored toga, roditelji koji suviše sole ili šećere bebinu hranu ili preteruju sa količinom mesa, stvaraju potencijalne probleme sa bubrezima, organiza za varenje ili kilogramima.

Postepenim uvođenjem namirnica u ishranu, dete polako otkriva nove ukuse i stiče pravilne navike u ishrani.