Vitamin B11

Folna kiselina zajedno sa cijanokobalaminom (vitamin B12) spada u antianemične vitamine. Oba vitamina imaju zaštitnu ulogu u organizmu jer sprečavaju pojavu nekih vrsta anemije.

Hemijska struktura

Folna kiselina je po hemijskoj strukturi pteroilmonoglutaminska kiselina. Još se naziva folacin i vitamin B 11. U organizmu se folna kiselina javlja u redukovanom obliku, 5,6,7,8-tetrahidrofolna kiselina, odnosno kao koenzim F, čija je uloga da reverzibilno vezuje i otpušta jedan ugljenikov atom što je potrebno za sintezu DNK. Folati učestvuju u sintezi timina iz uracila i u razgradnji histidina u glutaminsku kiselinu. Učestvuju i u procesima pretvaranja serina u glicin i u sintezi metionina iz homocisteina.

Razaraju je svetlost (UV), toplota (kuvanje i konzervisanje toplotom) i kiseli rastvori. Neki oblici su nestabilni na vazduhu. U vodi u kojoj se kuvala namirnica ostaje deo aktivnog vitamina B11.

Apsorpciju pomažu vitamini B-kompleksa, vitamin C i H (biotin), a odmažu stres, kafa, duvan. U slučaju manjka enzima za varenje apsorpcija se smanjuje za 50 %, a kod deficita cinka smanjuje se za 53 %. Apsorbovanje ometaju i razne infekcije digestivnog trakta. Kod 60 % osoba starijih od 65 godina nađen je manjak vitamina B11.Višak unete folne kiseline izlučuje se iz organizma. 

Izvori

Izvori folne kiseline u ljudskoj ishrani su povrće i voće- zelena salata, grašak, spanać, kelj, pasulj, orasi, kikiriki, pšenicne klice, puno zrno, tunjevina, ostrige, losos, bob, paradajz, spanać, pekarski kvasac, asparagus, prokelj, banana, limun, pomorandža, dinja, mleko, jaja. Folata ima u jetri, džigerici, bubrezima, žumancetu i kvascu.

Uloga

Folna kiselina u organizmu učestvuje u sintezi purinskih baza, holina i nekih aminkokiselina. Sem toga ona je od velike važnosti za pravilan razvoj ćelija krvi. Zanimljivo je da je folna kiselina neophodna i za rast mikroorganzama. Ukoliko se u organizmu obolelih ljudi nađu u većoj količini derivati amida sulfanilne kiseline, tzv. sulfonamidi, dolazi do zastoja u razvoju mikroorganizama što se koristi u medicini.

Neophodna je za metabolizam nukleinskih kiselina (DNA i RNA). Folna kiselina sama za sebe ima protektivnu ulogu protiv nekih oblika raka pa čak i terapijsku vrednost
Koristi se za prevenciju i terapiju megaloblastne anemije izazvane deficitom folata kod smanjenog unosa hranom, malapsorpcijskog sindroma povezana s bolestima jetre, bolestima tankog creva, dugotrajnim stresom ili infekcijama i povećanim izlučivanjem. Takođe, folnu kiselinu treba davati i kad postoji povećana potreba tokom trudnoće i dojenja, dugotrajnog lečenja antagonistima folne kiseline (metotreksat), antikonvulzivima, adrenokortikoidima, analgeticima, androgenom, sulfasalazinom i kod hronične hemolizne anemije.

Dnevne potrebe

Preporučene doze: muškarci 0.4 mg/d, žene 0.4 mg/d, trudnice i dojilje 0.5-0.8 mg/d 

Hipovitaminoza

U slučaju nedostatka folne kiseline javlja se makrocitna megaloblastna anemija. Bolest je podmukla, razvija se postepeno i sporo napreduje. Počinje malaksalošću koja se pojačava zamaranjem, lupanjem srca i bledilom. Nastaje gubitak apetita, nadimanje i pojava proliva. Može se pojaviti osećaj pečenja jezika, naročito pri uzimanju kisele hrane i gubitak osećaja ukusa. Zapažaju se depresivne promene, poremećaj pamćenja, parestezije ekstremiteta, naročito nogu, u vidu trnjenja i bockanja. Takođe, javljaju se bolovi u nogama i otežan hod, a vrlo retko nastaje oduzetost nogu i poremećaj pražnjenja mokraće i stolice.

Bolesnici su bledi, malaksali, ponekad vezani za postelju. Jezik većine bolesnika je gladak, bez papila, kao lakiran, a retko se javlja glositis (zapaljenje sluzokože jezika) sa erozijama sluzokože (Hunterov glositis). Nastaje dispneja (poremećaj disanja) pri naporu, ubrzan rad srca, sa pojavom funkcionalnog šuma na srcu. Jetra i slezina mogu biti uvećani. Neki bolesnici imaju oštećenje nervnog sistema. Nastaje poremećaj dubokog senzibiliteta, pojačani refleksi, i pojava patoloških refleksa.

Kod alkoholičara i bolesnika s bolestima jetre može nastati deficit folne kiseline zbog siromašne ishrane i smanjenja depoa folata.

Trudnoća i defekti pri rođenju - Folna kiselina se već duže vreme preventivno primenjuje za sprečavanje nastanka defekata pri rođenju, čiji se nastanak povezuje s njenim manjkom. Najčešći su defekti pri zatvaranju neuralne cevi ploda. Ukoliko nastupi poremećaj u zatvaranju te cevi, može doći do poremećaja u razvoju i zatvaranju delova koji štite mozak i kičmenu moždinu. Najčešći defekt mozga je anencefalija (delimična ili potpuna odsutnost mozga). Zbog poremećaja u zatvaranju kičmene moždine nastaje meningomijelokela ili spina bifida (nepotpuno zatvoren donji deo kičmenog stuba) ili encefalokela (nepotpuno zatvoren gornji deo kičmenog stuba; ostaje izložen deo mozga). Zbog izloženosti kičmene moždine, odnosno mozga, može doći do infekcije koja može biti smrtonosna za novorođenče.

Folna kiselina i rak - istraživanja su pokazala da uzimanje dodatnih količina folne kiseline može ne samo sprečiti nego i izlečiti pojavu displazije koju nalazimo u ćelijama raka epitela grlića materice i metaplaziju u ćelijama raka epitela dušnika i bronha pluća (metaplazija i displazija su promene koje se smatraju prvim korakom u razvoju raka). Mnogo je studija koje pokazuju da je konzumiranje folne kiseline dobra zaštita ne samo od ovih nego i drugih vrsta raka. Postoji pozitivna veza između statusa ovog vitamina u telu i raka grlića materice i kolorektuma.