Bakterija za koju je tek poslednjih godina ustanovljeno da je jedan od češćih uzročnika čira i raka želuca, možda pomaže da deca budu zaštićena od astme, saopštili su američki stručnjaci sa Medicinskog fakulteta Njujorškog univerziteta.
Oni su ustanovili da među decom starosti od tri do 13 godina, ona koja su nosioci helikobakter pilori bakterije imaju 59 odsto manji rizik da obole od astme, izveštava Rojters.
Stručnjaci iz Njujorka su u svom istraživanju analizirali podatke o 7.000 američke dece, učesnika Nacionalne studije o zdravlju i ishrani, koja je urađena tokom devedestih godina.
Ispostavilo se da je samo 5,4 odsto američke dece rođene u poslednjoj deceniji prošlog veka imalo pozitivan relultat testiranja na helikobakter pilori, dok su 1919. godine čak 60 odsto dece bili nosioci te bakterije.
Sa njenom sve manjom učestalošću u populaciji počeo je da se smanjuje broj čiraša i obolelih od raka želuca, ali se povećao broj obolelih od astme i bolesti jednjaka.
Ostaje da se ispita da li ta bakterija ima direktan uticaj na tendenciju obolevanja od astme (na primer, da li štiti utičući na reakciju imunološkog sistema), ili je samo marker nekog drugog činioca, koji je od uticaja na ovo oboljenje, ističu njujorški stručnjaci.
Jedna od njihovih pretpostavki je i da je antibiotik koji je smanjio učestalost helikobakter pilori u današnjoj populaciji smanjio i prisustvo nekih zaštitnih elemenata u organizmu.
Jedno od objašnjenja ovog fenomena nudi tzv. "higijenska hipoteza", po kojoj su ljudi danas skloniji alergijskim poremećajima zbog načina života koji je suviše "čist".
Po ovoj teoriji, imunološki sistem nema dovoljno "posla" u najranijim dobu života tako da postaje hiperosetljiv na mnoge stvari, uključujucih i prašinu.
Oni su ustanovili da među decom starosti od tri do 13 godina, ona koja su nosioci helikobakter pilori bakterije imaju 59 odsto manji rizik da obole od astme, izveštava Rojters.
Stručnjaci iz Njujorka su u svom istraživanju analizirali podatke o 7.000 američke dece, učesnika Nacionalne studije o zdravlju i ishrani, koja je urađena tokom devedestih godina.
Ispostavilo se da je samo 5,4 odsto američke dece rođene u poslednjoj deceniji prošlog veka imalo pozitivan relultat testiranja na helikobakter pilori, dok su 1919. godine čak 60 odsto dece bili nosioci te bakterije.
Sa njenom sve manjom učestalošću u populaciji počeo je da se smanjuje broj čiraša i obolelih od raka želuca, ali se povećao broj obolelih od astme i bolesti jednjaka.
Ostaje da se ispita da li ta bakterija ima direktan uticaj na tendenciju obolevanja od astme (na primer, da li štiti utičući na reakciju imunološkog sistema), ili je samo marker nekog drugog činioca, koji je od uticaja na ovo oboljenje, ističu njujorški stručnjaci.
Jedna od njihovih pretpostavki je i da je antibiotik koji je smanjio učestalost helikobakter pilori u današnjoj populaciji smanjio i prisustvo nekih zaštitnih elemenata u organizmu.
Jedno od objašnjenja ovog fenomena nudi tzv. "higijenska hipoteza", po kojoj su ljudi danas skloniji alergijskim poremećajima zbog načina života koji je suviše "čist".
Po ovoj teoriji, imunološki sistem nema dovoljno "posla" u najranijim dobu života tako da postaje hiperosetljiv na mnoge stvari, uključujucih i prašinu.
Povezani tekstovi:
Održana je svečana ceremonija povodom obeležavanja prve godi...
Srpski forum protiv raka dojke - Evropa Dona Srbija organizu...
Prezentujući rezultate istražavanja Ljiljan Đaković, predsed...
Samo za pet odsto retkih bolesti danas postoji registrovana...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde