Vantelesna oplodnja kao sociološki problem

Postupak oplodnje       

Jednostavno rečeno vantelesna oplodnja podrazumeva  uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima, i vraćanje oplodjene jajne ćelije ili embriona u matericu posle nekoliko dana od oplodnje.
           
Pri ovom postupku jajnici žene bivaju stimulisani hormonima kako bi se dobio optimalan broj jajnih ćelija i povećala šansa da, posle vraćanja embriona u materičnu duplju, dođe do razvoja normalne trudnoće. Dobijene jajne ćelije iz jajnika žene se stavljaju u laboratorisku posudu u kojoj se naleze posebni mediji, bliski po sastavu tečnosti u jajovodu, gde se jajna ćelija oplodi spermatozoidima koji su prethodno obradjeni. Laboratoriska posuda koja sadrži jajnu ćeliju i spermatozoide stavlja se u inkubator koji obezbeđuje permanentnu temperaturu identičnu telesnoj, gde dolazi do njenog spajanja sa spermatozoidom i započinjanja ćeliske deobe. Posle 3-5 dana embrion se uvodi u materičnu duplju posebnim kateterima. Ukoliko dođe do implantacije embriona u materičnu sluznicu nastaće trudnoća koja se ne razlikuje od prirodno nastale.

Komplikacije

Eventualne komplikacije u takvoj trudnoći ne mogu se pripisati vantelesnoj oplodnji. Sam postupak vantelesne oplodnje nikako ne garantuje  trudnoću što treba prihvatiti kao činjenicu pre nego što se u proces lečenja uđe. Ponekad je potrebno i više puta ponoviti postupak do postizanja uspeha i nastanka željene trudnoće. Uspešnost vantelesne oplodnje, rađanje živog i zdravog deteta, kreće se od 25-35% po pokušaju, u razičitim centrima. Rizik od neuspeha je  veći od mogućnosti da se u prvom pokušaju razreše svi problemi zbog kojih se pacijenti u ovaj postupak lečenja uključuju ili to planiraju da urade.