Postupak vantelesne oplodnje

Jednostavno rečeno vantelesna oplodnja podrazumeva uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima i vraćanje oplođene jajne ćelije ili embriona u matericu posle nekoliko dana od oplodnje.

Ukoliko do trudnoće ne može doći prirodnim putem, oplodnja jajne ćelije se vrši u laboratorijskim okolnostima metodom vantelesne oplodnje. Postupak vantelesne oplodnje sastoji se iz nekoliko sledećih koraka.

Proces vantelesne oplodnje

Priprema jajnika: Jedan od najbitnijih uslova za uspešni tretman je da na raspolaganju stoji više jajnih ćelija za vantelesnu oplodnju. Za to je potrebna takva hormonalna priprema jajnika, gde može da se potpomogne razvoj jajnih ćelija. Prema individualnim karakteristikama pacijentima se daje dejstvujuće sredstvo injekcijom. Sazrevanje jajnih ćelija prati doktor kontrolnim ispitivanjima, u proseku 2-3 puta. Kontrolna ispitivanja se uglavnom vrše pomoću ultrazvuka, ali po potrebi uzima se i krv u cilju određivanja hormona.

Uzimanje jajnih ćelija: U sledećoj fazi vantelesne oplodnje u operacionoj sali se vrši uzimanje jajnih ćelija. Tokom intervencije preko vagine pomoću jednog uređaja koji je montiran na glavu ultrazvuka isisava se tečnost koja sadrži jajne ćelije. To je intervencija niskog rizika, a do komplikacija vrlo retko dolazi. Intervencija se može izvršiti i uz anesteziju i bez nje.

Oplodnja jajnih ćelija: Dobijene jajne ćelije iz jajnika žene se stavljaju u laboratorijsku posudu u kojoj se nalaze posebni mediji, bliski po sastavu tečnosti u jajovodu.U međuvremenu, muške polne ćelije se uz pomoć laboratorijskih metoda pripremaju za oplodnju. U jednostavnijim slučajevima određeni broj spermatozoida se stavlja u jednu posudu za oplodnju zajedno sa jajnom ćelijom. U ovom slučaju muške polne ćelije na prirodan način oplođuju jajne ćelije. U slučaju muške neplodnosti, muške polne ćelije se takozvanom metodom mikro-manipulacije dostavljaju u jajnu ćeliju. Ova metoda se naziva intracitoplazmatična injekcija spermatozoida (ICSI).

Inkubacija jajne ćelije: Laboratorijska posuda koja sadrži jajnu ćeliju i spermatozoide stavlja se u inkubator koji obezbeđuje permanentnu temperaturu identičnu telesnoj, gde dolazi do njenog spajanja sa spermatozoidom i započinjanja ćelijske deobe. Mikroskopskom kontrolom se već dan nakon intervencije može utvrditi da li je došlo do oplodnje. Bilo da je reč o bilo kojoj metodi, u optimalnim slučajevima dolazi do oplodnje oko 70% jajnih ćelija. Nakon kontrole već oplođene jajne ćelije se dalje razvijaju u inkubatoru najmanje jedan dan, a najviše 5-6 dana, sve do ugrađivanja.

Ugrađivanje (transfer) embriona: Postavljanje embriona u šupljinu materice predstavlja bezbolnu intervenciju, za pacijenta je to osećaj kao da je došao na uobičajeni ginekološki pregled. Biolog izabrane embrione ubacuje u matericu kateterom koji je proizveden upravo u ovu svrhu, sterilan i jednokratan, uz minimalnu količinu rastvora hranljivih materija. Ukoliko dođe do implantacije embriona u materičnu sluznicu nastaće trudnoća koja se neće razlikovati od prirodno nastale.