Sportska medicina

Degenerativne promene na kičmi koje se javljaju starenjem, nekada uznapreduju toliko da izazivaju bolove i dovode do smanjene pokretljivosti - tada govorimo o spondilozi. Ako se čovek nedovoljno kreće i kičmu ne dovodi do krajnjih obima mogućeg, degenerativne promene se ubrzavaju. Ove promene mogu biti u obliku degeneracije diskusa između pršljenova i koštanih izrastaka, koji mogu pritiskati okolne strukture.

Duboka masaža mekih tkiva neizostavna je kod sekundarnih problema koje skolioza donosi sa sobom. Masaža koju obučeni fzioterapeut sprovodi imaće mnogobrojna dobra dejstva, međutim, ona neće uticati na samo lečenje skolioze.  

Ono što možda niste znali je da određeni stil života može povećati rizik za razvoj skolioza. Ples se često povezuje sa njenim nastakom, a pogovoto ako govorimo o njegovoj kombinaciji sa niskim indeksom telesne mase. Pročitajte šta možete da uradite kako biste prevenirali nastanak skolioze ili kako biste ublažili njene simptome.

Skolioza se definiše kao abnormalno krivljenje kičmenog stuba u sve tri ravni koje iznosi više od 10 stepeni merenih po Cobb-u.  Za uspeh u lečenju skolioza   veoma je bitno njihovo rano otkrivanje i rani tretman. Ovaj Vodič osmišljen je za roditelje koji žele da prate razvoj kičme zvog deteta i reaguju na vreme na sve promene.

Ahilova tetiva je tetiva koja se nalazi na zadnjoj strani potkolenice. Ona je najsnažnija tetiva u telu čoveka i dugačka je oko 15 cm. Vezuje mišiće listova za petnu kost i ima veliku ulogu u procesu trčanja. Problemi sa ahilovom tetivom se javljaju često kod trkača.

Povrede vrata najčešće srećemo u sledećim sportovima: boksu, karateu, rvanju, džudou, veslanju, dizanju tegova. Povrede nastaju usled direknih udaraca i javljaju se kontuzione povrede, jaka kontrakcija mišića vrata protiv otpora izaziva distenzione povrede, snažno dejstvo mišićne kontrakcije izaziva rascep mišića ili potpuni prekid (rupturu) i to u delu pripoja ili polazišta.

Niske i visoke temperature direktno učestvuju u povređivanju sportista. Razređeni vazduh na visinama, ili povišeni pritisak u podvodnim dubinama, ako nisu adekvatno dozirani, mogu da izazovu traume i odvajanje od sportskih takmičenja. Trovanje hranom, ujedi insekata i zmija, takođe mogu sportistu da odvoje od sportskih aktivnosti. Indikovana terapija je apsolutno poštovanje saveta lekara, kao i uzimanje propisane terapije.

Povreda ramena je čest klinički entitet s koji se susrećemo u lekarskoj praksi. Poseban problem predstavlja kod sportista zbog višestruke funkcije ramenog dela i složenih anatomskih struktura

Kuk je kuglasti zglob između karlice i gornjeg dela butne kosti. Kraj butne kosti je zaobljen. Karlica i butna kost su spojene ligamentima. Najčešće povrede su: naprsnuće mišića spojenog sa bokom kuka. Prelomi kostiju karlice, kuka i natkolenice su retke povrede u sportu, a kada se dese sportske aktivnosti se prekidaju.

Razvijenost muskulature ocenjujemo na osnovu ekstremiteta, muskulaturne reljefnosti, kao i njene elastičnosti na celoj površini tela ispitanika. Sa anatomskog stanovišta biološku zrelost posmatramo prema okoštavanju jezgra i veličine epifizarnih pukotina na osnovu rendgen snimaka, elektromagnetne rezonance i drugih radioloških metoda.