Privid muške i ženske iskrenosti

Poljubac je susret najveći na svetu. Postoje svi uslovi da takva tvrdnja bude izvesna. Tu su, pre svega, usne izvanredno oživčene osetnim živcima i odlična pokretljivost celog predela koji učestvuje u poljupcu. Kao što znate, još jedna vrsta susreta muškarca i žene zasigurno zaslužuje epitet najvećeg.

Polni kontakt je, mehanički gledano, najintimniji od svih ženskih fizičkih aktivnosti. Veoma mu je blizak zagrljaj. Koja je od te tri ženske radnje najiskrenija? Važno je da razlučimo stepen iskrenosti između osnovnih ženskih oružja.

Ženska iskrenost je nalik retkom meteoru koji privremeno zasija i brzo sagori, bez traga. Daleko bilo, kada bi iskrenost bila stalna ženska odlika, naša simpatična vrsta bi odavno prestala da postoji, jer bi predvidivo ponašanje žene sigurno ugrozilo razmnožavanje. Međutim, pozivanje na iskrenost, prizivanje i manipulacija iskrenošću jesu ženska specijalnost. To je vrlo delotvorna terapija za muškarce, efikasna zahvaljujući neverovatnoj muškoj istrajnosti da se ne odrekne iluzije o iskrenosti baš njegove partnerke.

S druge strane, muškarac koji nudi iskrene argumente da bi ubedo ženu, naivno misli da ima jaku kartu u rukama. Žena ne boduje iskrenost kao trajnu vrednost, budući da je ne zanima muška, ukoliko ne može da je upotrebi da bi prikazala svoju. Ženski cilj je da nad muškarcem stalno kruži duh iskrenosti, ali – ne njegove, nego njene.

Muškarcu je privid ženske iskrenosti potreban skoro kao kiseonik, a nije ni svestan da kroz tu priču udiše inertan gas koji je gori, ne miriše, niti ima ukusa, a rasprostire se u sve prostore koje mu se stave na raspolaganje.

Podelimo najpre, za ovu priliku, muško-ženske fizičke interakcije na duboke i plitke. To su, naravno, tri osnovna vida neverbalne komunikacije među polovima – polni kontakt, poljubac i zagrljaj. Na grafikonu koji bi pokazivao dubinu prodora organa koji učestvuju u sva tri glavna vida međupolne saradnje, lako biste zaključili da je prvi najdublji, drugi manje, a treći sasvim površan.

Polni kontakt i poljubac imaju još jednu zajedničku odliku: usmereni su na udarne otvore i organe na telesnoj mapi čije su mustre i odlivci manje-više kompatibilni sa valjkastom geometrijom.
Zagrljaj se od polnog kontakta i poljupca razlikuje još po tome što je čulo dodira angažovano na većoj površini (nije tačkast) i učestvuju ruke, s manjim ili većim učinkom. Ali, glavne razlike između polnog kontakta i poljupca, na jednoj strani, i zagrljaja, na drugoj su, baš – u iskrenosti.
Polni kontakt i poljubac ne mogu biti iskreni po definiciji. Oni predstavljaju akciju sa strogo određenim ciljem, pa je iskrenost sama po sebi nepotrebna. Sve i da hoće, partneri ne mogu biti iskreni na početni način. Jer, posle poljupca i polnog kontakta emocionalna situacija među partnerima se imperativno menja, što ruši prvobitno stvorenu predstavu o iskreneosti koja je, eventualno, vladala pre.

Iskrena ljubav je neophodno potrebna samo prema deci, jer jedino ona od nje imaju biološke koristi. Deca se uz nju osećaju zaštićena, a uvek lako prepoznaju i negativno reaguju na glumačku, deklarativnu ljubav.

Voleti nekog je emocionalni status, ali nije nikakav argument, jer će priroda uvažiti ljubav – samo ako se ona materijalizuje. Voleti nekoga predstavlja skup gajenih emocija koje su do te mere lične, da se nikoga drugoga ne tiču i koje moraju da se pretvore u akciju, da bi bile biološki korisne. Ako voleti nije nikakav argument, „iskreno voleti“ je to još manje; jer onome koji voli priviđa se da mu zbog iskrenosti pripadaju neka dodatna prava.

Da zaključimo, po prirodi stvari jedino zagljaj može da ima elemente iskrenosti i to jeste najiskrenija ženska akcija.
Ženskih zagrljaja ima raznih vrsta i svi su iskreniji od poljupca i polnog kontakta, a za muškarca najveći značaj ima onaj koji ukazuje na žensku naklonost. Taj ženski zagrljaj je, najčešće, spontan i pomalo nespetan.