Ljubav je samo reč od pet slova

Krajem šesdesetih godina Bob Dilan je pevao čuvenu pesmu "Love is Just Four-Letter Word". U našem jeziku - pet. Takav racionalan pristup samo prividno rešava brojne diieme oko razjašnjenja mnogostrukih značenja i smisla pojma "ljubavi " i blisko povezanih fenomena kao što su: "dopadanje", "intimnost", "zaljubljenost" i "opsednutost". Umetnički je odraz shvatanja da ovakva emotivna "stanja duše", a posebno značenje i smisao pojma ljubavi, nije moguće odrediti pa bi, samim tim, i naučno istraživanje ove vrste ponašanja bilo traćenje dragocenog vremena. Navode se dva razloga u cilju opravdavanja ovakvog shvatanja. S jedne strane naučnim pristupom ljubavi banalizovana bi se uzvišenena "stanja duše", a s druge strane, "misterija ljubavi" upravo zbog svoje misterioznosti treba da ostane misteriozna.

Nije, naravno, samo ljubav ono što je potrebno čoveku. Od nečega treba i da se živi. Međutim, potreba da se nekome neko dopadne, da se ostvare intimni kontakti i sa drugim bićem i da se voli i bude voljen čak i do opsednutosti su, zaista, rudimentarne, uslovno rečeno urođene bazične potrebe čoveka koje traju neprekinuto - od rođenja do smrti.

Postoje mišljenja da pojmovi kao što su "dopadanje" i "sviđanje" predstavljaju samo lakši stepen ljubavi. I tačno i netačno! Neka vrsta sličnosti ovih fenomena sa fenomenom ljubavi ogleda se u činjenici da ljudi često izjavjuju da su pronašli  ljubav na prvi pogled, ili, još češće, da im se neko sviđa, ali zašto - nemaju blagog pojma. Kako treba razumeti ovu pojavu?
Nama se, s jedne strane, dopadaju osobe koje nas seksualno privlače, prema stereotipu koji svaka osoba ima o seksualnoj atraktivnosti druge osobe. S druge strane, nama se, u principu, dopadaju osobe kojima se mi dopadamo. Osobe, dakle, koje nas, skriveno ili otvoreno, neverbalno ili verbalno nagrađuju osmehom, pohvalama, koje dele naše stavove i koje u mnogo čemu pa i u fizičkom izgledu liče na na nas same. Naučnici tvrde da stvar ide toliko daleko da se emocionalno nestabilnim osobama u većoj meri dopadaju osobe koje su, takođe, emocionalno nestabilne. Izvori za takvo osećanje leže u nagonu za socijalnim prihvatanjem koji čuče u svakom čoveku ponaosob. Upravo zbog potrebe za socijalnim prihvatanjem, tačnije straha od neprihvatanja - u društvu takvih osoba osećamo se sigurno, opušteno i prijatno. Izuzetak od ovog pravila su osobe sa kompleksom manje vrednosti kojima se niko ne dopada isključivo zbog činjenice da se ne dopadaju ni same sebi.

Ne samo u našem već i u stranim jezicima pojmu "intimnosti" se često pripisuje značenje 'Vođenja ljubavi". Neki autori tumače izjednačavanje ove dve vrste ponašanja sveopštim otuđenjem današnjeg tehnološkog čoveka, koji nije u stanju da se emotivno otvori prema drugim osobama, osim, ponekad, kada je go i bos u krevetu sa partnerom i partnerkom. Pojam "intimnosti" je, međutim, širi i ima isključivo značenja emotivnog otvaranja pred drugom osobom. U principu, seks sa nekom osobom koja je po samoj definiciji intimna radnja može da bude apsolutno neintimna, kao što i najobičniji susret između dve osobe može imati savršen ukus intimnosti. Komunikacija neitimnog karaktera bilo koje vrste, pa i seksualna, karakteriše se dijalogom koja se dotiču isključivo sigurnih tema dok intimna, pa i seksualna, dotiče vruće teme prijatnog ili neprijatnog karaktera.