Izolacija i treće doba

Velika nam je čast da u saradnji sa Instiutom za mentalno zdravlje objavimo seriju tekstova koje je napisao stručni tim ove ustanove.

Stari su najugroženiji

Pandemija korona virusom je po ko zna koji put podvukla da su stare osobe najugroženiji deo populacije (65 god+). U najvećem žarištu pandemije, Sjedinjenim državama, procenjuje se da je preko 50 miliona osoba starijih od 65 godina. Za sada svi izveštaji pokazuju da je otprilike 80% umrlih starije od 65 godina.

Imajući u vidu da su mere socijalnog distanciranja suštinske u sprečavanju širenja pandemije postavlja se pitanje kako naši stariji sugrađani reguju na ovo i kao da oni ostanu psihički dobro. Ovo tim pre što se zna da je samoizolacija povezana sa osećanjem usamljenosti, anksioznosti, depresije, ali i kognitivnih problema kod starih. Ništa neobično budući da su sva ispitivanja pokazala da je za mentalno zdravlje starih socijalna povezanost, komunikativnost odlučujuća za uspešno starenje.

Sam apel starijim građanima da se u situaciji epidemije izazvane korona virusom samoizoluju za vreme trajanja vanredne situacije je neophodan i logičan kako bi se ova osetljiva populacija stanovništva zaštitila od bolesti i njenih teških komplikacija, ali i kako bi dala svoj aktivni doprinos suzbijanju daljeg širenja zaraze.

Ipak, iako je samoizolacija jedna od najsigurnijih mera protekcije, kako je pokazalo i dosadašnje iskustvo drugih zemalja, posebno Kine, to je po mnogo čemu i jedna od najneprijatnijih mera.

Kako da se izolacija lakše podnese?

Da bi se lakše podnela i sprovela samoizolacija neophodno je da stariji sugradjani znaju da fizička izolacija iako neophodna ne mora i nije istovremeno i psihološka izolacija, pogotovu za osobe starije dobi koje odranije žive same.

Prirodno je da u uslovima usamljenosti koja se svakako u situaciji izolacije povećava budete izloženi spektru najrazličitijih osećanja i stanja koja treba prihvatiti kao normalne emotivne odgovore na novu situaciju.

Možete se osećati uplašeno, napušteno, izolovano, usamljeno, razdražljivo, zbunjeno, nervozno ili imati iste negativne misli koje stalno nameću i vraćaju. Možete biti naglašeno zabrinuti za svoje telesno zdravlje, zdravlje svojih ukućana ili članova porodice. Možete biti tužni ili uznemireni. Zabrinuti za budućnost, osećati napetost ili strepnju.

Važno je da sve vreme imate na umu da niste u ovoj situaciji sami i da delite sudbinu velikog broja ljudi širom sveta.

• Koristite telefon protiv samoizolacije! Ako živite sami, razgovarajte o svom stanju telefonom sa članovima svoje porodice, komšijama, prijateljima, rođacima. Ovo je vreme da se zapostavljeni kontakti bar putem telefona obnove.
• Volonteri vam mogu pomoći da naučite da koristite Viber video poziv. Ako koristite internet, komunikacija je još jednostavnija i bukvalno Vam otvara nebrojane mogućnosti.
  Informacije su važne, pratite samo relevantne institucionalne izvore (Ministarstvo zdravlja, Svetska zdravstena organizacija). Odaberite jedan period u toku dana kada ćete slušati vesti i pokušajte da to ne bude neposredno pre odlaska na spavanje. Posebno je važno da ne pretvorite svoj dan u neprestano slušanje vesti sa pauzama za obrok.
• Oslonite se na pomoć volontera i komšija - zatražite je, i to je neuporedivo bolje rešenje nego da se sami upuštate u odlazak u prodavnice i čekanje redova u pošti.
• Pridržavajte se higijenskih normi za ličnu zaštitu i higijenu kuće koje preporučuje Ministrastvo zdravlja (obavezno nošenje maski i rukavica pri izlasku u nabavku ili kontaktu sa drugim osobama, higijena ruku, stana i provetravanje prostora).
• Zadržite dnevnu rutinu što je više moguće, nastavite sa uobičajenim dnevnim kućnim aktivnostima, to doprinosi osećanju sigurnosti.
• Trudite se da ostanete u formi, ponavljajte nekoliko jednostavnih vežbi svakog dana.
• Redovno čitajte! Odvojite po sat vremena dnevno da čitate beletristiku. Popunjavajte ukrštenice ili rešavajte sudoku. Ovo će vam pomoći da ostanete kognitivno u formi. Ako koristite internet na njemu ćete lako naći veći broj „brain games“ koji ovo rade još bolje.
• Vrhunac moždanih vežbi je učenje stranog jezika, nemojte ovo olako odbaciti. Zapamtite NIKADA NISMO STARI DA NE BI NEŠTO NOVO NAUČILI!
• Uredno odlazite na spavanje, trudite se da održite kontinuitet od najmanje 5 ili 6 sati spavanja.
• Spremajte sebi sveže obroke, uzimajte lakšu hranu , voće i povrće, pijte dovoljno vode.
• Slušajte muziku! Pletite, heklajte! Ručni radovi su korisni ne samo u ispunjavanju vremena već i za bolju mentalnu kondiciju.

Ako živite sa ukućanima posvetite se najmlađima, pričajte im bajke, priče iz svog detnjstva, igrajte se sa unucima. Brinite o svom telesnom zdravlju, uzimajte redovno svoje lekove.

Ne zaboravite da pristajanje na izolaciju nije znak Vaše slabosti ili straha već najdirektniji način i jedini način da date svoj aktivni doprinos borbi protiv virusne pošasti.