Psihologija danas

Depresija je jedan od vodećih poremećaja koji se danas uspešno leči kombinovanjem  farmakoterapije i psihoterapije. Zahvaljujući novoj generaciji antidepresiva na našem trižištu, efikasnost lečenja depresivnih i anksioznih poremećaja je veoma visok.

Depresija će prema podacima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. godine postati vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna, povremeni ili stalni strah.

Najčešće korišćeni lekovi danas su sredstva za smirenje, a kao prvi na toj listi su benzodiazepimi. Benzodiazepini se pre svega koriste u tretmanu teskoba i poznatiji su kao anksiolitici ili anksiolitični sedativi, odnosno sredstva za umirenje. Imaju 4 osnovne funkcije – sedativnu, funkciju ublažavanja teskobe, funkciju mišićne relaksacije i funkciju oslobađanja grčeva.

Moderni lekovi za lečenje depresije, SSRI (selektivni inhibitori reapsorpcije serotonina) najčešće uzrokuju probleme sa seksom. Zavisno od studije i upotrebljenom leku, oko 40-80% pacijenata ima neki oblik seksualne disfunkcije.

Sedativi i pilule za spavanje, koji se prepisuju radi ublažavanja depresije, anksioznosti i problema sa snom, povećavaju čak za četiri puta rizik od samoubistva kod starijih osoba, zaključili su švedski stručnjaci sa Geteborškog univerziteta.

Sindrom nemirnih nogu je poremećaj koji se vezuje za osećaj i pokret. Ljudi sa ovim sindromom imaju neprijatan osećaj u svojim nogama kada legnu da spavaju.

Depresiju je moguće dijagnostikovati uz pomoć novog testa krvi, pokazuju istraživanja. Stručnjaci se slažu da je depresija najbolnije životno iskustvo sa kojim se može suočiti.

Savremeno društvo praktično je nezamislivo bez medija, koji su odavno postali sastavni deo svakodnevnice, tako da bi funkcionisanje čoveka današnjeg vremena bilo nezamislivo bez ogromnog priliva informacija koji nude. Odraz njihove ekspanzije i uticaja na društvo je enorman i sa tendencijom ka još većem porastu, što se najbolje može uočiti transgeneracijskim posmatranjem.

Iscrpljenost je fizički i emotivni odgovor na stalni visoki nivo stresa. Znakove iscrpljenosti je dobro što ranije prepoznati kako se ne bi razvili u ozbiljnije poremećaje.

Stres na poslu otežava rad i negativno utiče na lični život zbog čega trpi cela porodica. Kako se vaše tegobe ne bi povećavale, probajte da prvo rešite problem na poslu jer stres može uveliko da šteti vašem psihofizičkom zdravlju.