Darko Slović iz Beograda: Svaki organizam je univerzum za sebe

Darko Slović je inženjer iz Beograda koji se s ulceroznim kolitisom bori od 2019. godine. Nakon dugog odlaganja i premišljanja, rešenje svih svojih problema pronašao je u operaciji tokom koje mu je ugrađena stoma. Danas on živi jedan kvalitetan i zdrav život, kakav nikad do sada nije imao. Dočekali smo ga u predivnoj bašti kafića "Ćošak" i tamo nam je Darko ispričao svoju IBD priču. 

Ispravna dijagnostika zahteva vrhunskog dijagnostičara

Pre nego što smo uopšte započeli razgovor, Darko nam je naglasio: "Ovo što se meni dešava i što mi se dešavalo, to je moje lično iskustvo - svaki organizam je univerzum za sebe." 

O svojim prvim simptomima nam je rekao: "Prvi pokazatelji da nešto nije kako treba počeli su 2019. godine. Imao sam krvarenje u stolici, ali i zatvore koji su trajali godinama unazad. Ti zatvori su se posle pretvorili u nenormalne prolive, reda veličine od 15 do 30 krvavih stolica dnevno." Pre nego što je otišao na prvu dijagnostiku, trpeo je zatvore i pokušavao da ih reši alternativnomedicinskim preparatima: "Oni mi nimalo nisu pomogli - čak naprotiv, moguće da sam time dodatno pogoršao situaciju i da mi se zbog toga razbuktala upala. Kada sam otišao na prvu kolonoskopiju, ustanovili da mi je 8-10cm debelog creva zahvaćeno ulceroznim kolitisom. Hteli su to da saniraju čepićima, međutim posle manje od mesec dana ta upala se proširila i postala pankolitis."

"Moram da primetim da je najvažnije da na prvoj dijagnostici imate dobrog dijagnostičara, nebitno je da li vam se on dopada ili ne, važno je da ume da prepozna sa sigurnošću oboljenje i da vam postavi tačnu dijagnozu. Ja sam upravo imao takvog lekara, koji kad je postavio dijagnozu, dao ju je sa 100% sigurnosti."

"Terapija mi nije pomogla"

Darko nam je rekao da je tim lekara koji je njega pratio bio izuzetno kvalitetan: "Na čelu tog tima je doc. dr Srđan Marković iz KBC Zvezdara i on me je vodio čitave dve godine. Sproveo me je kroz sve terapijske modalitete. Iako se on zaista trudio da me terapijom izvuče iz problema, meni nažalost ona nije pomogla." - seća se on i dodaje: "Živnuo sam tek nakon operacije, a to je bilo pre 6 meseci. Dugo sam odlagao taj korak i ušao sam u bolnicu s 59kg na moju visinu od 190cm, što je za mene moglo biti fatalno."

Rekao nam je da se veoma uplašio nakon što je pročitao iskustvo jednog od pacijenata: "Video sam ispovest jedne žene koja je opisala taj bol pri operaciji kao najveći koji je ikad doživela. Zato sam otišao u poslednjem momentu, iako me je dr Marković dugo navodio i ohrabrivao da na nju pristanem. Prošao sam pakao dok nisam pristao. Iako sam se javio na vreme i odmah počeo s lečenjem, imao sam jako težak tok bolesti. To može da razume samo onaj ko je kroz to prošao. Imao sam toliko stolica dnevno, a nisam mogao da odsustvujem s posla, pa sam radio u pelenama. U isto vreme, u oktobru prošle godine, sam imao i koronu, a to sam jedva preživeo. U tom momentu bio sam na imunosupresivnoj terapiji, koja mi zapravo nije pomagala dovoljno. Da budem iskren, jedina medikamentozna terapija koja je na meni imala efekta, bio je jedan kortikosteroid. On mi je potpuno umirio simptome, međutim zbog lošeg uticaja na druge organe, on ne sme kontinuirano da se prima. Svaki put kad bih prekinuo da ga uzimam, meni bi se kolitis vratio u punom sjaju." - seća se Darko.

"Imajte na umu da zaista ovo ne mora biti slučaj za druge pacijente. Razmenjivao sam iskustva s mnogim drugim ljudima koji boluju od ulceroznog kolitisa i znam da mnogima terapija izuzetno mnogo pomaže, da normalno žive i normalno se hrane. Toliko je hvale da čak govore da osoba koja je otkrila biološku terapiju treba da da dobije Nobelovu nagradu!"

"Za mene je stoma permanentno rešenje"

Pitali smo Darka šta ga je na kraju navelo da se ipak odluči za operaciju, a on nam je odgovorio: "Nakon teške borbe, dr Marković je rekao nešto što mi je ostalo urezano: “Ti preda mnom nestaješ, a ja ne mogu da te nagovorim na operaciju.” To je bio jedan od mojih prelomnih momenata. Danas se ne kajem ni trena što sam pristao na nju."

Zahvaljujući osoblju, medicinskim sestrama i dr Igoru Krdžiću koji ga je operisao, kog Darko opiuje kao izuzetno velikog profesionalca, za njega je ova operacija bila jedno prijatno iskustvo: "Ko god je video moju ranu, složio se da je hirurg obavio izuzetno dobar posao. Nakon operacije, pre nego što su me pustili da idem kući, rekli su mi da će mi medicinska sestra objasniti sve o dijeti. Mislio sam da ću morati da idem na vrlo restriktivnu dijetu, da smem da jedem nekoliko barenih namirnica i da pijem gomilu lekova, kao što je bilo do tada. Međutim, sestra mi je rekla da od sad mogu sve da jedem i da ne moram nijedan lek da pijem. Mislio sam da se zeza sa mnom, nisam mogao da poverujem u to!" - seća se on s osmehom na licu. "Bio sam ubeđen da će mi reći da ukoliko želim da živim, da ću morati da preduzmem drastične mere, tako da mi je ovo bilo veliko iznenađenje! Već posle mesec dana sam počeo da radim i da funkcionišem potpuno normalno. Vrlo brzo nakon operacije sam počeo da dobijam na kilogramima i sa tih 59 kilograma sam se do sada popeo na 80. Brzo sam počeo da se oporavljam, da dobijam na težini i da se osećam zdravo."

"Sada plivam, trčim, igram fudbal - iskreno smatram da ko god se odluči na ovaj potez na koji sam se ja odlučio, moći će da živi jedan normalan život! Ja ne pijem nijedan lek, nijedan suplement, jedem šta hoću - i ljuto i masno i slatko! Nedavno sam bio na kontroli i rezultati su odlični!"

Ono što je vrlo interesantno, po njegovim rečima, je činjenica da se nakon operacije ostavi jedan deo debelog creva koji produkuje sluz i zbog toga nuždu vrši normalno jednom u 3 do 5 dana: "Da, postoji taj neki nagon za odlaskom u toalet kad se to desi, ali to nije nešto nezadrživo. Iskren da budem, odlučio sam da želim stomu da zadržim, ne želim da je uklanjam i uspostavljam kontinuitet. Doktor mi je rekao da razmislim o opcijama i čini mi se da on naginje ka tome da mi se u jednom momentu stoma ukloni. Međutim, meni to ne deluje primamljivo, jer koliko sam saznao, nakon te operacije, moguće je imati veliki broj stolica dnevno, 6-7 minimum. Naravno, drugi pacijenti treba da urade kako oni smatraju da treba, ali ja sam rešio da je za mene stoma permanentno rešenje problema. To je odluka koja se tiče mog tela, ovako se najbolje fizički osećam."

"Medicinski radnici koji se bave IBD-jem će ići direktno u raj"

Darko nam je rekao da je tokom celog svog lečenja imao najbolju moguću negu i podršku od strane medicinskih radnika: "Ljudi koji se bave IBD-jem, sestre i lekari - ja takvu posvećenost nikad nisam video. Ne znam da li je to svuda tako, ali u Kliničko-bolničkom centru Zvezdara je taj pristup nešto neverovatno. Ti ljudi su fantastični! Kako su posvećeni pacijentima i šta oni gledaju i rade… Pa oni će pravo u raj, bez rezerve kažem ovo!"

Osim medicinskog osoblja, uz njega je bila porodica i prijatelji: "Svi su bili zainteresovani da nauče što više i da budu uz mene kroz ceo taj put. Saosećali su sa mnom, dali mi bezrezervnu podršku i bili mi oslonac u teškim trenucima, iako ni oni sami nisu verovali da mogu da preživim takvu operaciju, jer sam bio izuzetno slab i mršav."

Nažalost, zbog ulceroznog kolitisa je njegov posao dosta pretrpeo: "Niko me nije zbog toga mobingovao, naravno, već sam ja krio šta mi je i odlazio sam na posao u jako teškom stanju, radio sam s kamerama po 12 sati dnevno i više, nosio pelene. Kad bih radio u firmama na održavanju računarskih sistema, takođe sam ih nosio. Nikako nisam mogao da zadržim stolice, pa sam na radnom mestu morao da ih menjam, presvlačim se i trpim bolove. Niko od kolega nije znao šta mi je, ali naravno da su primetili da propadam i da sam bolestan. Moj poslodavac je saznao tek pri operaciji i tad sam izgubio gomilu klijentele, 4 meseca nisam bio aktivan. Danas je surovi kapitalizam i prosto, moj poslodavac je angažovao nekog drugog. Ne krivim ga, posao mora da ide dalje. Moj najveći izazov danas jeste upravo posao. Ostao mi je samo deo klijentele, neke firme s kojima sarađujem, ali to nije ni izbliza kao kad sam bio zdrav."

"Danas se osećam bolje nego pre 15 godina"

Darku ništa mi ne pada teško kada govorimo o ulceroznom kolitisu: "Realno gledano, ja više ulcerozni kolitis ni nemam, jer nemam ni debelo crevo. Sve radim sam i niko me ne pomaže oko bilo čega, sposoban sam da vodim normalan život. Ako sam ja mogao kroz sve ovo da prođem, može svaki pacijent. Verujte mi, svako može da pobedi u ovoj borbi i da dođe do ovog stanja u kom se ja nalazim sada, a sad se osećam bolje nego pre 15 godina. Danas mogu uzbrdo da trčim kilometrima i da se ne zadišem. Krvna slika potpuno idealna, a holesterol koji mi nikad nije bio dobar, sad je potpuno stabilan."

"Poruka koju šaljem ostalim pacijentima s ulceroznim kolitisom je da slušaju lekare i da urade sve što im kažu. Ukoliko ništa ne upali, operacija je rešenje. Ako Vam budu predložili da nakon određenog vremena uklonite stomu, uradite to po svom nahođenju, to je Vaš izbor. Svakako će vam biti dobro, a nikad vam neće biti loše kao pre."