Porodica i zdravlje

Mentalna anoreksija je psihički poremećaj u kojem mlade osobe u strahu od debljine smanjuju sve više unos hrane i dolaze do teške telesne iscrpljenosti i stvarne životne ugroženosti, gde je T.T. 25 % manja od standardne.

Postoje dve vrste trodnevne dijete s kojima se možete rešiti manjeg viška kilograma, a bez gladovanja. Kroz ova tri dana trebali biste izgubiti 1,5 do 2 kg.

Rak grlića materice je u Srbiji jedan od najčešćih tumora. Osnovna karakteristika mu je da najčešće sporo raste i prolazi kroz određene faze ( displazije) u kojima se može lako otkriti i lako izlečiti. Kada tumor dostigne određenu veličinu, lečenje postaje izuzetno teško i neizvesnog ishoda.

Širom sveta žene stradaju od raka grlića materice. Svaka 2 minuta u svetu po jedna žena umre od posledica raka grlića materice, a svake godine otkrije se 500 000 novih slučajeva.

Rižinu dijetu su razvili stručnjaci Univerziteta Duke, na čelu s dr. Walterom Kempnerom, a stvorena je kako bi pomogla ljudima s dijabetesom, povišenim pritiskom, srčanim bolestima i gojaznošću. Ali to nije tipična dijeta – ona je osnova za program kojim se menja način života.

Od aprila je ponovo uveden epiduralan porođaju porodilištu Dragiša Mišović. Takav porođaj se ne naplaćuje a žene mogu biraju porođaju u epiduralnoj anesteziji i da biraju vrstu anestezije za carski rez u zavisnosti od indikacija.

Da li smo spremni za inovacije? Odlazeći na stručno usavršavanje imala sam prilike da vidim novitet u savremenoj stomatologiji - sistem  ZX-27. O čemu se zapravo radi. Godinama se tragalo za rešenjem o problemu mobilnih protetskih nadoknada. Kao rešenje  se pronašao implant.

Dijeta sa suvim šljivama spada u red brzih i kratkih dijeta - tj. onih dijeta koje se koriste svega par dana po potrebi (kada vam se omiljena garderoba smanjila za jedan konfekcijski broj, a baš nailazi važan događaj gde mora da izgledate tip-top koliko je moguće).

Prekomerno znojenje ili hiperhidroza, iako ne predstavlja značajan medicinski problem, prisutno je kod približno 3% svetske populacije, naročito kod mlađih osoba, predstavljajući značajan kako psihološki tako i socijalni problem.

Samo 30 do 40 % žena ima zdravu vaginalnu floru. Zato, obnovljanje i zaštita vaginalne flore zauzimaju posebno mesto u prevenciji genitalnih infekcija i njihovih posledica.