Sve akutno nastale rane se mogu pretvoriti u hronične rane ukoliko su upaljene, inficirane, ako nije obavljena adekvatna primarna obrada, ako rana nije ušivena ili ako je posle šivenja došlo do dehiscencije rane. Takve rane po pravilu zarastaju per secundam protokom vremena, znači same od sebe. U zavisnosti od izgleda i veličine rane, prisustva infekcije u rani - zavisi i vreme takvog, per secundam zarastanja. Ako su rane većeg obima, ako bi zarastanje per secundam trajalo više od desetak dana, onda se preporučuje operativno lečenje.
Posebna grupa hroničnih rana su i rane na potkolenicama (ulcus cruris) i stopalima (dijabetično stopalo) i koje nastaju zbog loše cirkulacije ili šećerne bolesti. Lečenje ovih rana je dvojako i odnosi se na lečenje osnovne bolesti i lokalno lečenje otvorene rane.
Veliku grupu hroničnih rana predstavljaju i rane nastale zbog stalnog sedenja ili ležanja (ulcus decubitalis). Od ovih rana pate osobe koje su vezane za postelju, privremeno ili trajno.
Kod sasvim mladih, aktivnih osoba sinus pylonidalis može biti otvorena rana više godina. U narodu je problem poznat kao “urasla dlaka” a zapravo se radi o urođenoj anomaliji. Često se čuje mišljenje da je to rana koja nikada ne zarasta pa čak ni posle operacije. Rekonstruktivna hirurgija ima jednostavno rešenje koje podrazumeva primarno zarastanje ovakve rane (per primam intentionem) u optimalnom roku posle operacije, od sedam do deset dana.
Konzervativno ili operativno lečenje
Hronične rane mogu da se leče konzervativno ili operativno. Operativni pristup se preporučuje uvek kad za to postoje neophodni preduslovi. Kod starijih i iznemoglih osoba problem leži u pratećim, hroničnim oboljenjima koja predstavljaju rizik za opštu anesteziju. Taj problem se često uspešno prevazilazi primenom neke od lokalnih ili blok anestezija. Osim stabilnog opšteg stanja, za operaciju hronične rane neophodno je da sama rana bude čista, bez izumrlog tkiva (nekroze),a ispunjena granulacijama. Takav lokalni status rane se postiže redovnim toaletama i aplikacijom lokalnih topičkih sredstava. Na tržištu postoji veliki broj rastvora, antiseptika, različitih obloga za rane. Ne može se reći da ova sredstva značajno doprinose izlečenju hronične rane, uglavnom obezbeđuju komfor pacijenta i smanjuju bol.Iskustva hirurga plastičara
Iskustva hirurga plastičara koji se najviše bave lečenjem hroničnih rana, ukazuje da se u hroničnoj rani uvek nalaze neki mikrobi. Hronična rana ne može biti bez mikroba, ne može biti sterilna. Ako pacijent nema opšte znake infekcije (kao što su povišena telesna temperatura, povišeni leukociti, povišena sedimentacija), nema velikog opravdanja za primenu antibiotika.
Bakterije koje su najčešći stanovnici u hroničnim ranama su Escherichia coli, Klebsiella, Pseudomonas, Proteus. To su gram negativne, fakultativno anaerobne bakterije što znači da mogu da žive i da se razvijaju i bez kiseonika. Dakle rešenje je da se rana izloži vazduhu, da se toaleta rane obavlja više puta dnevno, da se vrši ispiranje rane pijaćom vodom i sapunicom i da se pacijent kupa bez ograničenja. Na taj način postiže se ispiranje bakterija iz rane, održavanje higijene kože u okolini rane, lakše održavanje telesne higijene a samim tim i brže zaceljenje. Posle obimnog ispiranja rane (lavage) rana se može tretirati antiseptikom koji je hirurg plastičar odredio i previti sterilnom gazom ili nekom drugom oblogom za rane. Kupanje bolesnika nikada nije zabranjeno. Kupanje je poželjno i kod bolesnika sa zatvorenom i kod bolesnika sa otvorenom ranom, kod operisanih bolesnika, kod onih koji čekaju operaciju i kod onih koji se oporavljaju od operacije.
Operativno lečenje hronične rane
Operativno lečenje hronične rane se najčešće odvija na plastičnoj hirurgiji. Rekonstruktivna hirurgija raspolaže tehnikama čijom se primenom može rešiti svaka otvorena rana. Nekada su te rane velike i komplikovane pa pored kože i mekih tkiva zahvataju i zadiru u telesne duplje zbog čega je rekonstrukcija obimnija i zahtevnija.
Želite da zakažete plastičnu operaciju?
Povezani tekstovi:
Broj komentara: 5
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke
Poštovana, moja majka ima prisutnu nekrozu na peti koja je ostala posle dekubitisa koji je saniran već više od mesec dana. Inače imala je prelom butne kosti i prilikom ispravljanja iste pomoću džaka koji je bio težak 30kg dobila je dekubitis na peti. Hirurg je u bolnici rekao da neće da skida i da će to samo polako da nestane, medjutim to se inficirano i sada ima velike muke oko toga. Krasta se puni gnojem i izlazi tecnos braon koja se oseća. Uzet joj bris i krv, čekamo nalaze. Ono što me interesuje da li će ipak morati da se hirurški odstranjuje taj deo koji joj zaista ne izgleda dobro? Čak se i nazire udubljenje na mestima gde se skinla crna krasta.
Postovanje, imam 69 godina. Prije izvjesnog vremena mi se na desnoj dojci pojavila bubuljica, rasla vremenom i otvorila se, pretvorila u ranu sada velicine i sirine 2 cm. Odrzavam je Oktaniseptom, mazem kantarionovom mascu i uljem ali slabo zarasta. Iz nje se cijedi providna tecnost poput limfe. Stavljam sterilnu gazu i 2 puta dnevno previjam. Pocelo je i da me boli pa sve cesce pijem nimulid. Doktoru ne zelim ici. Mozete li mi pomoci. Mogu vam poslati i sliku rane. Hvala unaprijed
Zanima me operisala sam pre 15god dlaku u repnjaku i zadnjih godinu dana malo malo se zagnoji i pukne, da li je moguce da je to od neke bakterije
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Lečenje