Teledermatologija

Informaciona tehnologija (IT) se od strane lekara sve više prepoznaje kao važan činilac dobre kliničke prakse i zbog toga će u skorijoj budućnosti predstavljati sastavni deo zdravstvene zaštite.

Telemedicina je definisana od Svetske Zdravstvene Organizacije kao praktična zdravstvena zaštita koja koristi interaktivnu zvučnu, vizuelnu komunikaciju i razmenu podataka. Predstavlja novi tehnološki razvoj i ima osnovni cilj da unapredi zdravstvenu zaštitu i zdravstvenu negu putem personalnih računara. Važno je naglasiti da je telemedicina medicinski proces a ne čista tehnologija. Obzirom da je tehnološki izvodljiva i ekonomski isplativa zaslužuje punu pažnju istraživača.

Mnoge medicinske specijalnosti i discipline su već razvile i koriste informacione tehnologije, pa danas postoje: teledermatologija, telekardiologija, telepatologija, telepsihijatrija, teleoftalmologija, telehirurgija, telepedijatrija, teleanesteziologija, telepulmologija, telemedicina infektivnih bolesti, telepedijatrija, telereumatologija, teleneurologija, telemedicina kliničke ishrane, telemedicina opšte medicine. U susednim zemljama, postoje već formirani telemedicinski centri: Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Sloveniji.

Praktična medicina = teledermatologija

Teledermatologija se definiše kao praktična dermatologija koja koristi adekvatna sredstva elektronske komunikacije i informacione tehnologije. Obuhvata dijagnostiku, konsultacije, terapiju, transfer medicinskih podataka, edukaciju i trening lekara. Pojam teledermatologija uveli su Perednia i Brown 1995. godine, koristeći novu tehnologiju za dermatološku konsultaciju na daljinu. Teledermatološka dijagnostička procena oboljenja se može porediti sa  tradicionalnom procenom dermatologa u realnom vremenu kada se dermatološki poregled i vrši.

U svetu se koristi više praktičnih rešenja, a korelacija postavljanja tačne dijagnoze u teledermatologiji iznosi od 59-92%. Ovi podaci su bazirani pretežno na korišćenju dve metode: video telekonferencijske (VTC) konsultacije i "store and forward" (SF) metode. VTC istovremeno koristi video i zvučnu transmisiju koja dopušta uživo interaktivnu konsultaciju između bolesnika i lekara koji je prostorno daleko.  mSF teledermatologija je metoda koja ne zavisi od vremena i mesta korišćenja. Literaturni podaci govore da je SF teledermatologija efikasna i da se lakše i ekonomičnije koristi od VTC teledermatologije, uprkos određenim tehnološkim ograničenjima.  SF metoda uobičajeno koristi digitalne fotografije i anamnezu koje se dostavljaju preko Interneta i namenjene su za konsultaciju sa  dermatologom koji je prostorno udaljen. Najjednostavniji sistem SF teledermatologije koristi elektronsku poštu sa digitalnim fotografijama ili audio-video zapisom u odgovarajućem digitalnom formatu, koji predstavlja teledermatološki prilog. Oni se putem raspoloživog softvera ili čitača weba šalju na konačno odredište kod lekara konsultanta i nakon kliničke obrade (postavljanje dijagnoze, predloga terapije) vraćaju lekaru koji je podatke i poslao.

U svetu se uveliko i namenski koriste različiti sistemi (DORIS sistem u Norveškoj, Walter Reed Army Medical Center's u SAD-u, i drugi). Do sada u svetu, jedino American Telemedicine Association ima utvrđene standarde za sprovođenje i korišćenje teledermatologije. Evolucija SF teledermatologije je paralelna sa napretkom u razvoju i usavršavanju digitalnih fotoaparata i Interneta. Njihov ubrzani tehnološki razvoj i rast dozvoljava brz i uspešan prenos digitalnih informacija. Pionirski radovi nekolicine dermatologa i nov napredak u informacionim tehnologijama su zaslužni za brzi razvoj i trenutno stanje u oblasti teledermatologije.

Postavljanje teledermatološke analize

Postoji potreba za usaglašavanjem kriterijuma i postavljanjem standarda prilikom postavljanja teledermatološke dijagnoze. Nivo dijagnostičke pouzdanosti zavisi od same računarske tehnike kojom se raspolaže, nivoa stručnog znanja i stalnog teledermatološkog treninga.  SF teledermatologija ima izvesna ograničenja. Ona obuhvataju kvalitet slike, veštinu fotografisanja, ograničeni kvalitet podataka istorije bolesti, nemogućnost palpacije promene, nemogućnost dodatnih laboratorijskih ispitivanja. Uprkos ovim ograničenjima, podaci iz literature pokazuju da SF teledermatologijski konsultacijski sistemi imaju kliničku opravdanost uz adekvatna poboljšanja i podešavanja. Opšta saglasnost za dijagnostičku tačnost i kliničku efikasnost SF teledermatologije stalno raste. Konačan zaključak o isplativosti korišćenja, zavisiće od cene pregleda, troškova korišćenja i prihvatljivosti pregleda od strane bolesnika.

Zadovoljstvo i satisfakcija bolesnika novim načinom i kvalitetom pregleda je u dosadašnjim istraživanjima posebno izraženo kod pacijenata koji su korišćenjem ove metode mogli lakše da realizuju sam pregled dermatologa.

Teledermoskopija

Teledermoskopija predstavlja nalaz dermatologa konsultanta određenih pigmentnih ili nepigmentnih kožnih lezija na osnovu slike koja se dobija dermoskopom i dostavlja putem IT tehnologije. Nalaz je baziran na slici pigmentne promene u digitalnom formatu, u odgovarajućoj rezoluciji, optičkom i digitalnom uvećanju i odgovarajućoj softverskoj obradi. Obzirom da je dijagnostička metoda najsavremenija u dermatologiji, značaj i važnost njenog korišćenja u teledermatologiji je neprocenjiva. Tehnički se izvodi veoma lako i predstavlja jedno od rešenja bolje dijagnostike pigmentnih kožnih lezija u slučajevima kada lekar koji obavlja dermoskopiju nema velikog iskustva u radu sa dermoskopom. Potvrda dermoskopskih rezultata od strane iskusnijeg konsultanta teledermatološki, povećava pouzdanost metode i smanjuje procenat nepotrebnih hirurških intervencija.

Korišćenje pojedinih osobina teledermatologije može imati veću medicinsku vrednost od konvencionalne dermatologije. Mogućnosti koje teledermatologija pruža su jedinstvene i predstavljaju stručno i ekonomsko rešenje za sistem zdravtstvene zaštite u celini.