Kad deca "pobesne"

Treba li biti strog ili popustljiv pred besnim plakanjem? Roditelji u ovakvoj situaciji obično oklevaju. Saveti:

Dete koje želi sladoled ili igračku savršeno oseća da je ono u pravu: „Hoću to, daj mi!". Ono želi da ga čuju, da zna da su otac ili majka shvatili njegovu želju.

Bes je prirodna i zdrava reakcija deteta koje doživljava određenu frustraciju. Tek postepeno, uz pomoć roditeljskog vaspitavanja, naučiće da kontroliše svoje nagone i da pravi razliku između zadovoljenja želje i same želje.

Psiholozi uglavnom objašnjavaju da dete treba pustiti da nauči da se samo smiri. Međutim, ponekada je njegov bes toliko jak da vam se čini kao da će se ugušiti. Bez panike, stručnjaci kažu da je zastoj disanja u ovakvoj situaciji normalan i da ne zahteva nikakve posebne mere. Dovoljno je da umirite dete i pomognete mu da kontroliše svoj bes.

U zavisnosti od uzrasta deteta, rešenja se razlikuju.

Kod beba su krize neophodne

Većina odojčadi, između prvog i trećeg meseca, proživljava vrlo burne večeri. NJihova sličnost je tolika da psiholozi umeju da kažu da su te krize zapravo neophodne, kao da beba pred kraj dana ima potrebu da izbaci pritisak iz svog još nezrelog nervnog sistema.

NJen plač zapravo priprema duži i kvalitetniji san. On je deo njenog dana i učestvuje u buđenju svesti.

Roditelji su ti koji smirivanjem i nošenjem bebe utiču na kraće trajanje ovih kriza.

Sa dve godine, smirite dete

Kada dete od dve-tri godine ponese bes, morate ga uzeti u ruke i smiriti. Ovo je neophodno da se ono samo ne bi uplašilo svojih jecaja, nagona, svoje tuge.

Sa četiri godine, pošaljite ga u sobu da se smiri

Nešto kasnije, dete je u stanju da se izrazi u svom besu, da rečima kaže šta oseća. Tada je najbolje poslati ga u drugu prostoriju gde će moći da viče i lupa nogama, objašnjavajući mu da to nije kazna već način smirivanja.

Od treće godine, dete koje dobro govori može da prihvati ovakvu tehniku smirivanja i iz nje izvuče pouku. Smiriće se i vratiće se na svoje prirodno mesto u okviru porodice.