Lečenje

Akutni abdomen je sindrom koji nastaje zbog akutnog nastajanja patološkog procesa u intraabdominalnim organima koji progresijom dovodi do smrtonosnih komplikacija. Može biti izazvan oboljenjem ili traumom (traumatski akutni abdomen).

Akutni infarkt miokarda je izumiranje dela srčanog mišića zbog naglog prestanka cirkulacije kroz neku od arterija koje ishranjuju srce. Akutni infarkt je poslednja faza i samo jedan od oblika u razvoju koronarne bolesti (ishemijska bolest srca). Koronarna bolest se može manifestovati i kao stabila angina pectoris, nestabilna angina, vazospastična angina i asimtomatska ishemija miokarda.

Obično trudnice nemaju potrebe da uzimaju lekove, ali kada je indikovana njihova primena treba odmeriti očekivanu korist  od eventualnog rizika po plod. Opasnosti po plod su naročito velike u toku prva tri meseca trudnoće, mada se ona produžava u nešto manjoj meri sve do kraja trudnoće.

Starost, ili treće životno doba, ne treba poistovećivati sa bolešću, ali je činjenica da starije osobe oboljevaju od hroničnih i degenerativnih bolesti koje se leče dugo, često doživotno (reumatizam, hipertenzija, ateroskleroza, dijabetes) i zahtevaju politerapiju. Po pravilu, kod jedne osobe se sreću dve ili više bolesti istovremeno, zbog čega starije osobe znatno češće nego mladi odlaze lekaru.

Antibiotik nije antipiretik za pacijenta, niti sedativ za lekare.Pronalazak i primena antibiotika u lečenju infekcija predstavlja jedan od najvećih uspeha medicine dvadesetog veka. Ovo je jedina grupa lekova koja je produžila zivot ljudi na našoj planeti i pojedine fatalne bolesti učinila izlečivim.

Lekovi koji se mogu nabaviti bez recepta uglavnom ublažavaju najčešće tegobe: blaže bolove, kašalj i druge tegobe koje prate prehladu i kijavicu, lekovi protiv gorušice, poremećaja varenja, muke i povraćanja, proliva, zatvora i šuljeva. Tu spadaju i svi vitamini i minerali, kao i lekovi protiv nekih promena na koži ili protiv manjih povreda.

Uticaj hrane na dejstvo lekova može se prikazati na dva načina. Jedno je dejstvo na brzinu resorpcije iz gastrointestinalnog trakta. Taj način zavisi od vremena proteklog izmedju uzimanja hrane i  leka. Po pravilu uzimanje leka na pun želudac u različitoj meri (interindividualno i intraindividualno) smanjuje količinu odnosno brzinu resorpcije leka iz crevnog trakta. Ima i izuzetaka, npr. hrana bogata mastima ubrzava resorpciju nekih lekova (grizeofulvin).

Pojedini lekovi mogu da smanje seksualnu moć i želju, a ponekad su i uzrok impotencije. Često se pacijentu ne ukažu ove činjenice verovatno zbog bojazni da  neće  uzimati lekove. Lekovi ne utiču na sve faze seksualne aktivnosti i ponašanja, ali je poznato da deluju na seksualnu želju (libido), seksualnu sposobnost (erekciju, ejakualciju i dr.) i seksualno zadovoljstvo (orgazam i relaksacija).

U savremenom svetu alkohol je još uvek najšire korišćena „ društveno prihvatljiva droga“. Međutim, i male količine alkohola koje se nalaze u 1-2 čaše vina ili piva odn. 1-2 čašice jakih pića, mogu prouzrokovi mnoge štetne interakcije kao nesagledive posledice.

Anemija može biti veoma ozbiljno stanje koje ponekad značajno utiče na vaš život.