Intervjui

Čovek je oduvek pokazivao svoju opčinjenost telesnim i mentalnim užitkom koji budi seksualna frivolnost. Vekovima se ispoljavanje seksualnosti smatralo sladostrašćem, raskalašništvom, a pojedinci razapinjali na stub srama. Ljudi se delili na hedoniste i puritance, a ono što je u nama prirodno i urođeno smatrano za greh. Međutim, urođeni animalni instikt zavođenja i uživanja u seksualnim igrama, javno je potiskivan i anatemisan kroz vekove, da bi kao bomba eksplodirao u drugoj polovini prošlog veka, poznat kao “seksualna revolucija”.

Dijabetes melitus ili šećerna bolet je jedno od najrasprostranjenijih hroničnih nezaraznih oboljenja koje pokazuje stalni porast broja obolelih. Zbog izuzetne rasprostranjenosti može se reći da postoji pandemija ove bolesti. U većini regiona u svetu svakih 25 godina broj obolelih od dijabetesa se udvostruči. U našoj zemlji blizu 500 000 osoba  ima dijabetes, što predstavlja preko 5 % populacije, sa tendencijom daljeg porasta. Od ukupnog broja obolelih, oko 90% boluje od dijabetesa tipa 2. Porast ovog oblika je uzrokovan, pre svega, “savremenim” načinom života, koji karakterišu gojaznost,  nepravilna ishrana, smanjena fizička aktivnost, stres, pušenje.

Reumatske bolesti su često zastupljene i od njih boluje polovina svetske populacije starije od 65 godina. Oko 105 miliona ljudi širom Evrope ima jednu od degenerativnih ili zapaljenskih bolesti zglobova. S jedne strane, zbog sve starije populacije i primene savremenih dijagnostičkih i terapijskih metoda, a sa druge, zbog gubitka produktivnosti i pojave komplikacija, reumatska oboljenja postaju vodeća zdravstvena briga u svetu.

Savremeni način života poboljšao je kvalitet življenja u mnogim aspektima, ali je doneo i   gomilu loših  životnih navika. Stres, nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima uzrokovali su  početak epidemije  karcinoma digestivnog trakta, pre svega raka debelog creva. Kolorektalni karcinom spada među najučestalije karcinome savremenog čoveka. U svetu se godišnje registruje više od milion novih slučajeva obolelih od ovog raka, a samo u Evropi svake godine od njega umre oko 10.000 ljudi. Lekari, međutim, tvrde da bi se čak u 90 odsto slučajeva ova bolest mogla uspešno lečiti jednostavnim metodama ukoliko se otkrije na vreme.

Od pre izvesnog vremena odlukom Ministarstva zdravlja ova bolest uvedena je u obavezan program vakcinacije. Međutim, zbog različitih problema ovaj vid zaštite se ne sprovodi. Kako sprečiti bolest od koje godišnje umire dva miliona ljudi širom sveta, a pride postoji jos 300 miliona zdravih nosilaca? Zbog osobine pritajenosti, mnogi stručnjaci je zovu tihi ubica - virusni hepatitis B.

Od kada se u medicinsku nomenklaturu gojaznost imenuje kao bolest, počinje temeljno izučavanje obesitologije (nauka o gojaznosti), i ovoj problematici se pridaje izuzetan značaj. Istraživanja i edukacija su stalni, a njih predvode najeminentniji svetski stručnjaci iz ove oblasti. Svakako, primus inter parves, je prof. dr Vojtek Hajner, predsednik Evropske asocijacije za gojaznost i direktor Instituta za endokrinologiju u Pragu.

Ova subspecijalistička grana hirurgije u poslednje vreme izaziva puno interesovanja u medicinskoj javnosti, upravo zbog novih metoda u načinu lečenja.  Jedan od najvećih svetskih herniologa je prof.dr Parviz Amid, direktor Lihtenštajn hernia instituta u Los Anđelesu. Ekskluzivno za naš sajt  prof.dr Amid govori o svetskim trendovima u savremenoj herniologiji.

Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije tvrde da je tip ptičjeg gripa H5N1, koji je od 1997. zarazio više od 100 ljudi, najgori virus koji su do sada videli. Iako još nije zabeležen slučaj prelaska bolesti sa čoveka na čoveka,  postoji mogućnost da virus mutira. Predviđa se da bi ptičji grip (Avian influencae) mogao odneti daleko više života nego španska groznica, 1918, kada je umrlo 50 miliona ljudi. Svetska zdravstvena organizacija je upozorila na mogućnost da planetu pogodi pandemija mutiranog virusa, koja bi odnela do 100 miliona života.

Još od Šekspirovih vremena moždani udar ,,dodaje godine našoj mladosti, razara jesen našeg života i hladi zimu našeg nezadovoljstva". Poslednjih godina došlo je do značajnih promena u tretmanu obolelih od cerebrovaskularnih bolesti. Naime, od pre nekoliko decenija, shodno razvoju neuronauka, dolazi do eksplozije saznanja u oblasti cerebrovaskularnih bolesti, sto je dovelo do kompletne rekonceptualizacije dosadašnjeg stava prema ovim oboljenjima uz očekivanje da će ove promene biti prisutne i nadalje.

Moždani udar je oštećenje dela moždanog tkiva nastalo zbog začepljenja krvnog suda u mozgu ugruškom ili zbog pucanja krvnog suda s posledičnim krvarenjem u mozgu. Povišen krvni pritisak i  ateroskleroza su bitni faktori rizika za nastanak šloga. U zavisnosti od mesta i veličine oštećenja doći će do poremećaja različitih telesnih ili psihičkih funkcija koje taj deo mozga kontroliše.