Hormonski poremećaji i poremećaji metabolizma (Endokrinologija)

Sindrom x ili polimetabolički sindrom, sindrom insulinske rezistencije ima više definicija i opisa, ali svi se slažu da su bolesnici s tim sindromom jako ugroženi od bolesti srca i krvnih sudova. Četiri su glavne karakteristike metaboličkog sindroma: gojaznost gornjeg dela tela (androidni odnosno muški oblik gojaznosti u obliku jabuke za razliku od tzv. ženskog u obliku kruške), poremećaj iskorišćavanja glukoze u ćelijama, povećana koncentracija triglicerida u krvi i povišen krvni pritisak.

Panhipopituitarizam predstavlja pluriglandularnu (više žlezdi) insuficijenciju koja nastaje usled deficita svih hormona prednjeg režnja hipofize. Zbog deficita hormona nastaje sekundarna insuficijencija odgovarajućih perifernih endokrinih žlezda (štitaste, kore nadbubrežnih žlezdi i gonada).

Prader - Willy sindrom je hormonski poremećaj i poremećaj metabolizma koji uzrokuje genetska abnormalnost koja, u većini slučajeva, nije nasledna. Jednako obuhvata muški i ženski pol bez obzira na rasu.

Bulimija (bous-vo, govedo; limos-glad =>"Gladan da bi i vola mogao pojesti") je poremećaj vezan za ishranu koji je, kao i anoreksija nervoza, psihološkog porekla, a može imati strašne telesne posledice. Dok se anoreksičari jednostavno izgladnjuju, bulimičari se prejedaju, a zatim se čiste povraćanjem koje su sami izazvali. Oboleli od bulimije često koriste pilule za mršavljenje, laksative i diuretike da bi smanjili telesnu težinu. Čišćenje može imati dve svrhe: sprečavanje dobijanja na težini, a i privremeno ublažavanje depresije i ostalih negativnih osećanja.

Anoreksija nervoza je poremećaj ishrane koji se karakteriše namernim gubitkom težine. Javlja se kod emocionalno labilnih devojaka (mada je zapažen i kod mladića). Može se javiti i održavati u svim uzrastima, ali je tipično da se javlja u pubertetu (80 % svih slučajeva počne u uzrastu od 13 do 20 godina). Osnovni psihopatološki simptom je strah od debljine i poremećaj u percepciji oblika i veličine svog tela.Taj strah je toliko jak da prožima celokupno psihičko stanje i ne može se ublažiti stvarnim gubitkom na težini. Opsednutost strahom od debljanja je takva da se bolesnice boje svake hrane, koju doživljavaju lošom i opasnom.

Kušingov sindrom (Morbus Cushing) predstavlja grupu kliničkih poremećaja izazvanih hroničnim povećanjem vrednosti kortizola ili odgovarajućih kortikosteroida u krvi. Nastaje kao posledica prekomerne hipofizne produkcije adrenokortikotropnog hormona (ACTH),  najčešće sekundarno kod adenoma hipofize. U tipične simptome spadaju zaokrugljeno lice (facies lunata), gojaznost centralnog tipa sa mršavim rukama i nogama.

Patuljast rast (hipopituitarizam) kod dece tipično dovodi do abnormalno sporog rasta, ali sa normalnim proporcijama. Obično nastaje usled tumora hipofize ali može nastati idiopatski. Hipopituitarizam može da uključuje nedostatak više hormona ali se uglavnom prvo klinički manifestuje kao nizak rast koji nastaje zbog nedostatka hormona rasta.

Hipertireoza je sistemsko oboljenje u kom je nivo hormona štitaste žlezde povećan. Ova bolest se opisuje i kao poremećaj metabolizma koji je posledica prejakog izlučivanja hormona štitne žlezde odnosno preterane aktivnosti štitne žlezde.Uzroci su različiti pa postoje i brojne podele ovog oboljenja. Jedan od oblika vrlo karakterističan po svojoj kliničkoj slici je Bazedovljeva bolest (MORBUS GRAVES-BASEDOW). Kliničko stanje hipertireoze naziva se još i tirotoksikoza. Do hipertiroidizma ili tirotoksikoze dolazi zbog viška tiroidnog hormona u telu.

Akromegalija je retka, podmukla, hronična bolest nastala kao posledica hipersekrecije hormona rasta (HR) u odraslih osoba.

Gojaznost je, naravno, jedan od glavnih medicinskih problema, ali to postaje sve više veliki socijalni problem. Kada količina kalorija unesenih u organizam prekorači količinu potrošene energije, telo skladišti višak kalorija u ćelije masnog tkiva.