Postovani, Potreban savet psihologa. Sin, 28 godina, raskinuo vezu sa devojkom pre dva meseca, od tada ne može da se povrati, počeo je da pije, od ujutru pije piva, ne radi jer završava master u Berlinu, trenutno je u Beogradu, ne može da se fokusira na studije, nervozan, napet, ne može da se izbori sa raskidom, iako kaže da sve zna i da mu je sve jasno. Nema volje da pomogne sam sebi. Kako mi roditelji da se postavimo u ovoj situaciji, šta da mu govorim, šta da radimo? Očajni smo, jer je uvek bio dobro i disciplinovano dete. Hvala

Postovanje, Krenula sam kod psihologa i imala dva termina zbog bracnih problema. U toku razgovora, ja sam upitala psihologa da li ona misli da me je partner fizicki prevario. Ona je rekla da misli da jeste. Moje pitanje za Vas je da li psiholog moze da daje svoja misljenja u ovom slucaju kada sam je upitala. Hvala

Poštovana, sumnjam da moj brat, koji ima 26 godina, ima socijalnu fobiju ili još gore, funkcionalnu depresiju. Ne radi. Nema ni socijalne kontakte. Diplomirao je u roku. Ali sada samo čita negativne komentare o firmama umesto da šalje molbe za posao. O svom zanimanju ne misli baš mnogo dobrih stvari - većina je negativnih. Ako neko od ukućana spomene reč "posao", povuče se u svoju sobu, iziritiran je i daje kratke odgovore. Uopšte nema pozitivan stav o životu. Nedostaje mu radoznalost prema svemu. Predlagala sam mu i psihologa ali je odgovor isti. Kako da mu pomognem ako on ne želi?

Naš otac je narcis manipulator, ja sam mu dala tu dijagnozu jer on nikad neće ni pristati da se testira. Bojim se da je izvršio preveliki uticaj na njega i da se moj brat svega plaši.

Hvala unapred.

Poštovanje, Moja terapija se menja u vezi depresije,pa bih Vas pitala,dali smem odmah da predjem sa lorazepama na Remeron tbl.,i sa Zolofta na Bromazepam ,unapred hvala : Veronika Vranić

Dobar dan,imamo problem sa cerkom 12 godina,histericna je i nervozna,drzala je dijetu smrsala je 10 kilograma,fokusirana je samo na ucenje ne interesuje je nista drugo nema drugove,sa roditeljima i sa ostalim ukucanima je na distanci i slobodno vreme prvodi sama u sobi uceci.Kako da pomognem detetu,da li imate neki savet za mene,pokusavala sam sa njom da pricam ali ona ne zeli nisakim da stupi u komunikaciju.Unapre hvala!

Poštovana, imam 26 godina. I još uvek nisam imala momka. Ne mogu da verujem da imam 24 godine, i da nisam našla nekog momka sa kim bih bila u vezi. Završila sam srednju školu, i radim 3 godine u jednu državnu firmu još uvek po ugovoru. Ali dođe mi da dam otkaz, jer mi je i to postalo neizdržljivo više. Ja mislim da sam ja jedan baksuz u životu, jer nikada nisam ni imala najbolju drugaricu sa kojom bih pričala o svemu i svačemu, i delila tajne. Dosta sam stidljiva i povučena osoba. Nigde ne izlazim. Imam tatu i brata koji me ponižavaju, i maltretiraju zbog babe sa tatine strane sa kojom nisam baš u najboljim odnosima. A isti taj moj brat, i on zna da se posvađa sa babom. A baba inače ima 84 godine, i baš je dosadna. Jedino se sa majkom slažem. Života mi, dođe mi da se ubijem, ali nemam hrabrosti za to. Jedino eto, što me interesuje trenutno je da možda upišem kurs šminkanja. Znam da našminkana samu sebe, ali plašim se da mi i to ne ide od ruke, jer me Bog ni za šta nije dao da budem talentovana. Tako da ne znam ni da li da verujem u opšte u Boga. Nadam se da ćete ubrzo da mi odgovorite. Srdačan pozdrav!

Poštovana , imam 20 godina i od 2016 imam mnogo zdravstvenih problema , a uz to i depresiju i socijalnu anksioznost i oba traju i dan danas (nemam dijagnozu ali sam siguran da to imam , videćete u tekstu) . Te 2016 sam bez nekog razloga upao u depresiju i ostao bez životne vizije i želja za budućnost . Srednju školu sam završio kao odličan đak (s tim što moram reći da je škola bila relativno laka pa i nisam morao mnogo da učim) ,ali sam nakon srednje pauzirao godinu dana jer nisam znao koji bih fakultet upisao. Tih godinu dana pauze ništa produktivno nisam uradio , znam da sam tad imao priliku da odem kod doktora zbog zdravstvenih problema i mnogih simptoma koji mi otežavaju svakodnevne aktivnosti, međutim imam ogroman strah od teške dijagnoze i nisam otišao ni te godine . 2020. sam upisao fakultet nakon te pauze, međutim depresija se pogoršava kao i zdravlje , o socijalnoj anksioznosti tek da ne pričam . Sada sam došao do toga da ne mogu ni najlakše stvari da naučim jer prosto mi mozak i svest nisu prisutni u datom trenutku i nemam uopšte koncentraciju . Osim fakulteta i ostalog , muči me i autoskola jer mi baš loše ide i mislim da nikad neću položiti. Stalno kažem sebi e kad sve to završim otići ću sa spiskom svih simptoma kod doktora pa šta bude bude. Al uvek nešto iskrsne , a i čak kad imam priliku - ne odem. Što se tiče društvenog života imam par drugara koje jako cenim( i oni mene) i s njima sam opušten, ali čim pričam sa ljudima koje ne znam dobro ili ne vidjam često, mumlam nerazumljivo nešto , isto tako i kad pričam s devojčicama (što se retko dešava nažalost) . Sa majkom imam dobar odnos i ona želi da mi pomogne da izađem iz ovoga , ali kao što rekoh ja nemam petlju da odem kod doktora , a i dok odradim sve analize i dobijem upute, prodje čitava večnost . Sa ocem imam katastrofalan odnos otkad znam za sebe i odvratan je i prema meni i mami i sestri, ali mama neće da se razvede . Da se vratimo na emocije. Takodje, te 2016 kad je sve počelo, čini mi se kao i da sam potpuno izgubio emocije i desilo se par smrtnih slučajeva gde mi je stvarno bilo žao, ali ipak nisam osetio ni približno tugu kao što bih pre te 2016 nekako nije mi ni došlo do glave ... Rekao sam Vam da neću da Vas davim sa simptomima , ali moram da navedem samo neke koje me najviše Koče i zbog kojih najviše gubim/nemam samopouzdanje. Ocajan zadah (naterao se nekako da odem do stomatologa, kaže da taj zadah nije uzrokovan dentalnim problemima tako da moram kod običnog doktora na dalje analize ,ali...), Uvek žestoko ispucale usne ,počelo je i opadanje kose , ponekad zamagljen vid, jak tinitus,... Veoma su mi mršave ruke i noge s obzirom da ne vezbam ,ali kad god sam probao da treniram imao sam te omaglice malopre spomenute i potpunu iznemoglost čak i nakon najlakših vežbi. Izvinite na predugačkoj poruci i hvala svakako

Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?

Postovanje, Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru. Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem? Hvala unapred