Prof. dr Nađa Marić Bojović
Prof. dr Nađa Marić Bojović
Psihijatrija
Prof. dr Nađa Marić Bojović je psihijatar. Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik.
Zakažite pregled
Slobodni termini za ovog lekara se ne prikazuju online, ali pregled možete zakazati na upit — kontaktiraćemo Vas radi potvrde termina.
Zatražite termin onlineO lekaru
Vanredni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i naučni savetnik
Doktorirala je na temu primene strukturalnog neuroimidžinga (MRI) u ispitivanju polnih razlika u shizofreniji 2003.godine.
Bavi se lečenjem psihoza i poremećaja raspoloženja (unipolarna depresija, bipolarni poremećaj). Zalaže se za uvođenje metoda ranih intervencija u psihijatriji i razvoj neuronauka.
Internacionalni projekti:
• The European Network of National Schizophrenia Networks Studying Gene-Environment Interactions (www.eu-gei.org) - rukovodilac podprojekta za Srbiju
Istraživanje koje povezuje psihijatre, psihologe, genetičare i istraživače drugih profila iz vodećih centara Holandije, Španije, Velike Britanije, Turske, Irske, Nemačke, Francuske, Grčke, Austrije, Švajcarske, Australije, Kine i Brazila u okviru do sada najvećeg ispitivanja naslednih i sredinskih faktora rizika za oboljevanje od psihoza (shizofrenija i shizofreniji slični poremećaji). U Beogradu, istraživanje se odvijalo na Klinici za psihijatriju Kliničkog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu.
• Pre-Clinical and Patient Studies of Affective Disorders in Serbia. National Institute of Health, USA. Funding Fogarty Program. –rukovodilac kliničkog podprojekta
• mPIVAS (https://www.psylog.eu) - mHealth psychoeducational intervention versus antipsychotic-induced side effects - rukovodilac podprojekta za Srbiju
• NEMESIS study, Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (koordinator Jim van Os).
• Schizophrenia MRI Famili Study, University Bonn, Labaratory for Psychiatric Brain Research (koordinator Peter Falkai).
• Cumulative Exposure to Estrogen as a Risk–factor for Schizophrenia, kolaborativni projekat između Section for Social Psychiatry&Psychiatric Epidemiology, University Maastricht (Jim van Os) i Instituta za Psihijatriju UKC, Beograd
• Hypopituitarism following traumatic brain injury (TBI), član The Athens TBI and Hypopituitarism Study Group.
Nacionalni projekti:
• Fosforilisanost glukokortikoidnog receptora kao biomarkera poremećaja raspoloženja / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije III 41029 – rukovodilac podprojekta
• Kontrola energetske homeostaze kod čoveka u različitim patološkim stanjima / Ministarstvo obrazovanja i nauke republike Srbije OI 175033 – istrazivač
• Depresija u shizofreniji, Ministarstvo za nauku tehnologiju, rukovodilac prof. dr M. Jašović Gašić.
Nagrade i priznanja:
• 2005 Okasha Award for Developing Countries, World Psychiatric Association;
• 2004 AEP Research Award for the best paper published by young psychiatrist;
• 2003 Young Investigator Award, International Congress on Schizophrenia Research;
• 1991 Prva nagrada Univerziteta u Beogradu za naučni rad studenata.
Naučni i stručni rad
Kao autor ili koautor, profesorka Nađa Marić Bojović publikovala je preko 60 radova sa SCI liste sa preko 700 citata (h-index 17).
Radno iskustvo
Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Vanredni profesor i savetnik.
Institut za mentalno zdarvlje
Obrazovanje
Podaci o obrazovanju nisu uneti.
Članstva
Upravnoi odbora Srpskog saveta za mozak
Član.
Društvo za biološku psihijatriju
Predsednik.
Savet Udruženja psihijatara Srbije
Član.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Koristimo li olako i nepromišljeno termine koji se odnose na duševni bol?
Danas se nešto otvorenije i češće govori o mentalnim poremećajima, što je dobro ako se time povećava šansa da osoba koja ima problem pronađe rešenje za svoje teškoće. U isto vreme, loše je ako se reči koje se odnose na psihička stanja u javnosti upotrebljavaju pežorativno, senzacionalistički i - pogrešno!
Prof. dr Nađa Marić Bojović
Imam osećaj da se kod mene razvija šizofrenija
Devetnaestogodišnja studentkinja objašnjava promene koje su joj se javile u ponašanju, o tome kako se udaljava od svojih prijatelja i sve više vremena provodi sama sa sobom. Pročitajte o tome koje sve promene mogu da ukažu na pojavu psihoze.
Prof. dr Nađa Marić Bojović
Svi odgovori doktora (104)
Poštovani, Imam pitanje u vezi anksioznosti. Imam prenaglašen pms koji traje po
Anksiozni poremećaji su upravo stanja povišene brižnosti, bez jasnog razloga - lebdeći dozivljaj opasnosti, nelagode. Nije sasvim uobičajeno da pms traje 2 nedelje, pa se verovatno radi o povišenoj napetosti i poremećaju raspoloženja koji se dodatno pojačavaju hormonskim oscilacijama.
Bilo bi dobro da o svom stanju razgovarate sa stručnjakom, da bi se umanjili neprijatni simptomi.
Pozdrav
Poštovani, Obraćam Vam se sa jednim pitanjem, pošto sam poslije rata i
Nisam sasvim sigurna na šta se odnosi Vaše pitanje. Ako se tiče saveta kako da dođete do antidepresiva, put je sledeći - javite se lekaru, on će proceniti ima li razloga da koristite antidepresiv, pa ako bude indikacija, lekar će Vam svakako određeni antidepresiv propisati.
Alkohol svakako ne sme biti rešenje, jer on izuzetno jako pogoršava depresiju (kratko popravi stanje, a zatim bude još gore, što sigurno i znate) .
Budite uporni u apstinenciji, čestitam Vam na ogromnom uspehu u protekle dve decenije-to je veliki podvig i ne može to svako.
Pozdrav
Poštovani, Nedavno sam ovdje pisao da sam se prepao jedne fotografije i
Veoma mi je žao što su okolnosti u mladosti Vaše sestre bile tako traumatične. Na žalost, seksualno zlostavljanje nije retka pojava kod nas, ali i širom sveta. Jedino što svi mi kao građani možemo da se nadamo je da ce pravni sistem uvesti i sprovoditi drakonske kazne za silovatelje, što žrtvu ne umiruje mnogo, ali će makar pomoći da se smanji njihov broj.
U vezi sa pojavama koje opisujete tokom lečenja, teško je dati bilo kakav komentar bez detaljnijeg uvida u sve okolnosti. Nekad smo skloni da određene zaključke donesemo ishitreno, ili pristrasno, a toga se treba čuvati ako hoćemo da budemo korektni i prema sebi, i prema okolini.
U vezi sa nadoknadom Vaše štete - postoje mnoge štete koje se dogode u nekom segmentu zivota, i koje postanu nenadoknadive. Sigurno je da u Vašem životu postoje i segmenti gde ste mirniji, gde uspeh zavisi od Vas, i gde ga imate. U tome se može naći mir i snaga za borbu sa nepovoljnim okolnostima.
Pozdrav
Poštovani, Nisam psihijatriski bolesnik, međutim imam problema sa nesanicom. Dugo sam koristio
Bilo bi vrlo važno da postepeno redukujete benzodiazepine, kao što ste i odlučili, ali i da se nađe najbolji način da se zaustavi nesanica.
Najbolje je da se za to javite stručnjaku, ako ste u Beogradu predlažem Dr Slobodanku Pejovic, ambulanta petkom pre podne, klinički centar Srbije, klinika za psihijatriju, Beograd.
Javite se lekaru u domu zdravlja da bi dobili uput.
Pozdrav
Poštovani, Dijagnostikovan mi je f41 i dobio sam terapiju Lata 10mg i
Simptomi koje opisujete mogu se dovesti u vezu sa paničnim poremećajem.
Pozdrav
Poštovani, Nedavno sam izgubila zaovu koja je godinama lečena od bipolarnog poremećaja.
Dobro ste postupili u objasnjenjima, jer dali ste informacije koje su umirujuće i odgovarajuće za uzrast. Slične okolnosti se dešavaju, i deca i ljudi imaju mehanizme kojima se gubici prevazilaze, jedan od najvaznijih je toplina i sigurnost u neposrednom okruženju (porodica) .
Bipolarni poremećaj nastaje pod uticajem faktora nasleđa i sredine. Kada je reč o nasleđu, daću Vam primer.
U slučaju da oba rodjitelja imaju bipolarni poremećaj, dete ima 50x veću šansu za bipolarni poremećaj od opšte populacije (ujedno, ima oko 50% šanse da uopšte nema poremećaj, dakle kao kada bacate novčić, odnos šansi je 1 prema 1). Ukoliko dete ima tetku/ujaka/strica sa ovim poremećajem, šansa je 7x veća od opšte populacije. Kao što vidite, to nije preterano veliki rizik.
Pozdrav
Opisali ste određene smetnje u kognitivnim-saznajnim funkcijama, koje je teško dijagnostikovati bez dodatnih ispitivanja i kompletnog intervjua, eventualno i putem testova koji se koriste u psihijatriji i psihologiji. Tek nakon postavljanja dijagnoze moglo bi se razmišljati o odredjenim metodama srecavanja simptoma koje opisujete.
Možete za početak popuniti upitnik koji se nalazi na linku.
A ako želite, javite se na pregled u našu ambulantu - klinika za psihijatriju kcs.
Pozdrav
Poštovani, Otprilike jednom u par meseci upadnem u izuzetno depresivno raspoloženje. Uglavnom
Učestalost simptoma koje opisujete ne ispunjava kriterijume da se svrsta u unipolarni depresivni poremećaj tj. nešto "teže i ozbiljnije", već po opisu više liči na kraća reaktivna stanja sa afektivnim i voljno-nagonskim oscilacijama. Ukoliko Vas sve to jako uznemirava i utiče na Vaša postignuća i opšti kvalitet života, ipak se javite stručnjacima da bi uz mnogo više podataka mogla da se pravilno proceni i dijagnoza i da se potraže metode za poboljšanje stanja.
Pozdrav
Xalol je lek koji nije opasan, i koji može da bude koristan 2-4 nedelje, ne više od toga. No plašim se da u Vašem slučaju nije koristan tj. da kratkotrajnim umanjenjem napetosti nećete puno postići jer se ne menja Vaš način ponašanja i organizacije sebe, svog vremena i odnosa sa osobama iz okoline.
Moguće da se kod Vas radi o teškoćama adaptacije, a najbolje bi bilo da uz pomoć psihologa potražite način da prevaziđete tegobe koje opisujete tj. da popravite veštine prevazilaženja teskobe u kojoj se nalazite. Teskobu oseća mnogo ljudi u nekoj od svojih faza zivota - neko jednom, neko više puta. To stanje nije ništa opasno ali je važno naučiti kako da se savlada (ne lekovima, alkoholom, agresijom i slično, već psihološkim sazrevanjem).
Pozdrav
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.