Vas problem je jednostavno resiv i bez pilula za spavanje. Ja kao  psihoterapeut lekove inace propisujem izuzetno i samo kada nefunkcionalno  posanje nije moguce kontrolisati drugim funkcionalnim ponasanjem. U vasem  slucaju radi se o paradoksalnom povecanju budnosti u vreme odlaska na  spavanje upravo brigom da se necete uspavati. Stanje zabrinutosti je u  suprotnosti sa stanjem relaksiranosti koje je potrebno za uspavljivanje.  Prva stvar je da danju ne nadoknadjujete ono sto propustite nocu. Dakle,  nema dnevne "dremke". Zatim je potrebno uvesti ritual uspavljivanja, sto ce  reci da jedan sat pre odlska na spavanje uvedete ritual uspavljivanja.  Iskljucite mobilni telefon i televizor u spavacoj sobi i sve aktivnosti koje  obavljate trebaju imati relaksirajuci i u intezitetu opadajuci karakter. Sta  je za nekoga relaksirajuce je relativna stvar. Za mnoge tusirane pred  spavanje ima razbudjujuci efekat, ali svakako ispijanje razbudjujucih  napitaka (cajeva, kafe itd ) je nepreporucljivo. Citanje laganog stiva u  krevetu je za mnoge dobar uspavljivac. Vazno je da sebi ne zacrtate cilj da  morate da se uspavate. Vas cilj je da se odmorite, pa ako san dodje to je  OK, a ako ne dodje i to je OK. U ovom drugom slucaju lekovito je da se  potrudite da ne zaspite uopste. Do sadasnjii rekord u nespavanju je 11 dana  i noci, sto ce reci da ste za vasih 3 nedelje ili taj rekord potukli ili  ipak koliko toliko spavali. Dakle ne trudite se da spavate. To je spontana  pojava. Vi se mozete potruditi da ne spavate, sto vam i preporucujem ukoliko  imate upornu nesanicu, jer bioloska potreba za spavanjem ima nagonski  karakter i san ce svakako doci i mimo vase volje koja je u ljudskoj vrsti  jos uvek slabija od nagona. Pozdrav

Poštovana, čak 70% adolescenata barem jednom proba neku od psihoaktivnih  supstanci (nikotin, marihuana, inhalanti, amfetamin, kokain, heroin, LSD,  sedative i hipnotike), ali manje od 7% nastavlja zloupotrebu sustanci, a još  manje postanu ovisni. Rizik da li će neko prestati nako prvog ili drugog  korišćenja zavisi od mnogo faktora, od individualnih, porodiičnih,  vršnjačkih pa do društvenih i kulturalnih.O svemu tome kao i o znacima  korišćenja psihoaktivnih supstanci, preporučujem da pročitate u literaturi  dostupnoj i preko interneta. U većim gradovima postoje savetovališta i  dnevne bolnice za zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i politoksikomaniju  adolescenata, gde možete dobiti detaljnije odogovore i savete šta u  konkretnoj situaciji treba činiti.

Mnogi sedamnestogodišnjaci ne posećuju bučna mesta sa mnogo ljudi (čak jedna  trećina adolescenata), tako da po tom pitanju nisi izuzetak. Pišeš da si  istovremeno zainteresovan za druženje sa vršnjacima i da imaš ozbiljnu vezu,  ali da zbog toga što ti roditelji ne govore svakog petka ili subote da  izađeš, ti radije ostaješ kući. Čak nisi ni siguran da bi ti prijalo kada bi  ti sutra dopustili da izlazi posle 22. Reklo bi se da je situacija zamršena  da zapravo nije jednostavna. Konflikt roditelja i adolescenta između  kontrole kretanja i borbe za autonomijom je tipičan za tvoj uzrast.  Roditelji tada treba da pokažu veću fleksibilnost, a adolescent oodgovornost  za svoje postupke. U tvom slučaju ja bih se skoncentrisao na rešavanje  problema zajedno sa roditeljima. Prvo, potrebno je da odrediš koji bi  problem da rešiš, odnosno šta je tvoj konačni cilj i zašto je on tebi bitan,  a koje su mu mane. Ako prevagnu poziitivni argumenti napravio bih spisak do  sada primenjenih rešenja i procenio koja su bila uspešna, koja ne. Onda  sledi strategija pravljenja novih mogućih rešenja za ostvarenje plana i  odabir jednog koji treba razraditi "korak po korak". Napraviti alternativna  rešenja ukoliko stvari krenu nopako. Uvek je korisno raspitati se kako su i  drugi rešili slične probleme sa svojim roditeljima. Srećno

Poštovana, uzrast u kome se nalazi vaša mlađa ćerka je biološka prekratnica  detinjstva i mladalačkog doba (dakle, početak puberteta) i predvorje  psihološke granice i ulaska u adolescenciju. Promene u ponašanju,  raspoloženju i intelektualnom funkcionisanju su očekivane i zahtevaju vreme  potrebno za individualnu adaptaciju ali i za adekvatno prilagođavanje  okoline. Iako izgleda zastrašujuće, izveštaj psihologa koji ste prepisali od  koristi je u sagledavanju intelektualnog funkcionisanja i TRENUTNIH  psiholoških slabosti. Ali, zlatno kliničko pravilo koga se pridržavam je da  ne lečim papire i nalaze već osobe, koje su mnogo više od pukok opisa  njihovog ponašanja i "ličnosti". Stoga nalaz ne bih da reinterpretiram, niti  bih na osnovu njega mogao da preporučim tretman. Radi se o stručnim  metaforama, koje su promenljivog karaktera. Odlazak kod psihijatra je  svakako prilika za ojačavanje postojećih psiholoških snaga i kreiranju novih  veština u savlađivanju slabosti. Propisivanje lekova nije u domenu rada  psihologa, kao ni postavljanje kliničkih dijagnoza kao što je adolescentna  kriza, pogotovo što se ne radi o adolescentnom uzrastu. Ukoliko u Kruševcu  nema decijeg psihijatra, možete ga potražiti u Ćupriji, a ni Niš nije "preko  sveta". Broj preko koga se možete informisati o zakazivanju pregleda je  018-238-707 (Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja). Srdačan pozdrav

Poštovani, zahvaljujem pre svega na strpljenju. Neujednačeno ponašanje vašeg  deteta u vašem prisustvu i prisustvu dadilje ukazuje da se radi o naučenom  ponašanju, a ne nekakvom poremećaju. Razlozi su najverovatnije krajnje  očekivani, jer se tokom vikenda povećava bliskost između deteta i roditelja,  pa je i potreba za produženjem trajanja odnosa razumljiva. Najčešće, radi se  o remećenju ili izostanku rutine odlaska na spavanje i uspavljivanja,  odnosno preskakanje pripreme, postepenog smanjenja aktivnosti i izostanka  jasnog signala za opdlazak na spavanje. Često se prati sat i potreba  roditelja da predahnu, a ne detetetova signaliacija kada je pospano, čime se  dobija razbuđeno i razdražljivo dete. Ukoliko se već prati sat, važno je  znati da se kod dece i odraslih faze najviše i najniže budnosti smenjuju na  90 min. tako da ako ne prepoznate kada je dete pospano, sledi druga faza  kada je uspavljivanje teško izvodljivo bez pripreme, signala za spavanje i  ponavljane rutine. Za početak promene, treba se držati pravila da ništa  bolje ne uspeva od uspeha. Odvojite jedan dan da biste uočili na koji način  dadilja uspavljuje vašu ćerkicu. Možete pogledati i video snimak ili da je  jednostavno zamolite da vam ispriča do detalja postupak pripreme i  uspavljivanja. Drugo, možete koristiti trikove - signale za uspavljivanje  (lutke koje će ona uspavati, lampicu dobre vile itd.),.i bez insistiranja i  nestrpljivosti