Zelim da vam ispricam nesto o sebi,a vi da mi date vashe

Zelim da vam ispricam nesto o sebi,a vi da mi date vashe misljenje o   tome.   Imam 17 godina.Mislim da nisam klasichan 17-o godisnjak zato sto ne volim   buchna mesta,i mesta sa mnogo ljudi (diskoteke,klubove...)   Volim mirnu atmosferu.   Nemam drugove niti drugarice sa kojima odrzavam kontakte izvan skole.Kada   sam sa njima u skoli sve funkcionishe perfektno,dok izvan skole sve se   rushi   zbog toga sto sam drugaciji.Takvo stanje traje odprilike 4 godine.   To je pocelo od kad su poceli izlasci,proslave rodjendana u kasnim   vecernjim satima...   Tada sam postao drugaciji zato sto moji roditelji umesto da mi svekog   petka ili subote u 22h kazu da idem u provod,oni zakljucavaju tad vrata i   nema izlaska iz kucje...Kazu da mogu da budem izvan kucje svega do 10   sati.Hocju da napomenem da nisam problematican u smislu,ne tucem se,ne   pijem...Miroljubiva sam osoba...   Josh bi nekako mogao da ih razumem da mi zabrane da idem u   diskoteke,klubove,ali ne mogu da razumem zasto mi isto tako zabranjuju da   budem posle 10 sati u gradu u nekom kaficju sa devojcicom sa kojom sam u   ozbiljnoj vezi ili jednostavno setam sa njom.   Kazu da sve isto mogu da radim i preko dana i da nema potrebe da budem   posle 10 sati izvan kucje.Jednostavno ne mogu da im objasnim...   Za kraj josh zelim da kazem da sam se toliko navikao na strogi rezim   mojih   roditelja,da cak recimo sutra da mi dopuste da izadjem,pitanje je da li   bih   izasao negde.Zato sto ne verujem da bih umeo u tome da uzivam.Mislim da   bih   se smorio.Takav smor mi se desio na maturi u osmom razredu.Jedva sam cekao   da odem kucji...   Da li je ok od strane mojih roditelja da me tako ogranicavaju,i da li je   ok da ostanem nepismen po pitanju izlazaka i druzenja???   Sta mi predlazete da cinim po tom pitanju???     Srdacan pozdrav