Zelim da vam ispricam nesto o sebi,a vi da mi date vashe misljenje o tome. Imam 17 godina.Mislim da nisam klasichan 17-o godisnjak zato sto ne volim buchna mesta,i mesta sa mnogo ljudi (diskoteke,klubove...) Volim mirnu atmosferu. Nemam drugove niti drugarice sa kojima odrzavam kontakte izvan skole.Kada sam sa njima u skoli sve funkcionishe perfektno,dok izvan skole sve se rushi zbog toga sto sam drugaciji.Takvo stanje traje odprilike 4 godine. To je pocelo od kad su poceli izlasci,proslave rodjendana u kasnim vecernjim satima... Tada sam postao drugaciji zato sto moji roditelji umesto da mi svekog petka ili subote u 22h kazu da idem u provod,oni zakljucavaju tad vrata i nema izlaska iz kucje...Kazu da mogu da budem izvan kucje svega do 10 sati.Hocju da napomenem da nisam problematican u smislu,ne tucem se,ne pijem...Miroljubiva sam osoba... Josh bi nekako mogao da ih razumem da mi zabrane da idem u diskoteke,klubove,ali ne mogu da razumem zasto mi isto tako zabranjuju da budem posle 10 sati u gradu u nekom kaficju sa devojcicom sa kojom sam u ozbiljnoj vezi ili jednostavno setam sa njom. Kazu da sve isto mogu da radim i preko dana i da nema potrebe da budem posle 10 sati izvan kucje.Jednostavno ne mogu da im objasnim... Za kraj josh zelim da kazem da sam se toliko navikao na strogi rezim mojih roditelja,da cak recimo sutra da mi dopuste da izadjem,pitanje je da li bih izasao negde.Zato sto ne verujem da bih umeo u tome da uzivam.Mislim da bih se smorio.Takav smor mi se desio na maturi u osmom razredu.Jedva sam cekao da odem kucji... Da li je ok od strane mojih roditelja da me tako ogranicavaju,i da li je ok da ostanem nepismen po pitanju izlazaka i druzenja??? Sta mi predlazete da cinim po tom pitanju??? Srdacan pozdrav
Mnogi sedamnestogodišnjaci ne posećuju bučna mesta sa mnogo ljudi (čak jedna trećina adolescenata), tako da po tom pitanju nisi izuzetak. Pišeš da si istovremeno zainteresovan za druženje sa vršnjacima i da imaš ozbiljnu vezu, ali da zbog toga što ti roditelji ne govore svakog petka ili subote da izađeš, ti radije ostaješ kući. Čak nisi ni siguran da bi ti prijalo kada bi ti sutra dopustili da izlazi posle 22. Reklo bi se da je situacija zamršena da zapravo nije jednostavna. Konflikt roditelja i adolescenta između kontrole kretanja i borbe za autonomijom je tipičan za tvoj uzrast. Roditelji tada treba da pokažu veću fleksibilnost, a adolescent oodgovornost za svoje postupke. U tvom slučaju ja bih se skoncentrisao na rešavanje problema zajedno sa roditeljima. Prvo, potrebno je da odrediš koji bi problem da rešiš, odnosno šta je tvoj konačni cilj i zašto je on tebi bitan, a koje su mu mane. Ako prevagnu poziitivni argumenti napravio bih spisak do sada primenjenih rešenja i procenio koja su bila uspešna, koja ne. Onda sledi strategija pravljenja novih mogućih rešenja za ostvarenje plana i odabir jednog koji treba razraditi "korak po korak". Napraviti alternativna rešenja ukoliko stvari krenu nopako. Uvek je korisno raspitati se kako su i drugi rešili slične probleme sa svojim roditeljima. Srećno
Pitanje broj: #1469
Zelim da vam ispricam nesto o sebi,a vi da mi date vashe misljenje o tome. Imam 17 godina.Mislim da nisam klasichan 17-o godisnjak zato sto ne volim buchna mesta,i mesta sa mnogo ljudi (diskoteke,klubove...) Volim mirnu atmosferu. Nemam drugove niti drugarice sa kojima odrzavam kontakte izvan skole.Kada sam sa njima u skoli sve funkcionishe perfektno,dok izvan skole sve se rushi zbog toga sto sam drugaciji.Takvo stanje traje odprilike 4 godine. To je pocelo od kad su poceli izlasci,proslave rodjendana u kasnim vecernjim satima... Tada sam postao drugaciji zato sto moji roditelji umesto da mi svekog petka ili subote u 22h kazu da idem u provod,oni zakljucavaju tad vrata i nema izlaska iz kucje...Kazu da mogu da budem izvan kucje svega do 10 sati.Hocju da napomenem da nisam problematican u smislu,ne tucem se,ne pijem...Miroljubiva sam osoba... Josh bi nekako mogao da ih razumem da mi zabrane da idem u diskoteke,klubove,ali ne mogu da razumem zasto mi isto tako zabranjuju da budem posle 10 sati u gradu u nekom kaficju sa devojcicom sa kojom sam u ozbiljnoj vezi ili jednostavno setam sa njom. Kazu da sve isto mogu da radim i preko dana i da nema potrebe da budem posle 10 sati izvan kucje.Jednostavno ne mogu da im objasnim... Za kraj josh zelim da kazem da sam se toliko navikao na strogi rezim mojih roditelja,da cak recimo sutra da mi dopuste da izadjem,pitanje je da li bih izasao negde.Zato sto ne verujem da bih umeo u tome da uzivam.Mislim da bih se smorio.Takav smor mi se desio na maturi u osmom razredu.Jedva sam cekao da odem kucji... Da li je ok od strane mojih roditelja da me tako ogranicavaju,i da li je ok da ostanem nepismen po pitanju izlazaka i druzenja??? Sta mi predlazete da cinim po tom pitanju??? Srdacan pozdrav
Odgovoreno: 25. 10. 2007.Mnogi sedamnestogodišnjaci ne posećuju bučna mesta sa mnogo ljudi (čak jedna trećina adolescenata), tako da po tom pitanju nisi izuzetak. Pišeš da si istovremeno zainteresovan za druženje sa vršnjacima i da imaš ozbiljnu vezu, ali da zbog toga što ti roditelji ne govore svakog petka ili subote da izađeš, ti radije ostaješ kući. Čak nisi ni siguran da bi ti prijalo kada bi ti sutra dopustili da izlazi posle 22. Reklo bi se da je situacija zamršena da zapravo nije jednostavna. Konflikt roditelja i adolescenta između kontrole kretanja i borbe za autonomijom je tipičan za tvoj uzrast. Roditelji tada treba da pokažu veću fleksibilnost, a adolescent oodgovornost za svoje postupke. U tvom slučaju ja bih se skoncentrisao na rešavanje problema zajedno sa roditeljima. Prvo, potrebno je da odrediš koji bi problem da rešiš, odnosno šta je tvoj konačni cilj i zašto je on tebi bitan, a koje su mu mane. Ako prevagnu poziitivni argumenti napravio bih spisak do sada primenjenih rešenja i procenio koja su bila uspešna, koja ne. Onda sledi strategija pravljenja novih mogućih rešenja za ostvarenje plana i odabir jednog koji treba razraditi "korak po korak". Napraviti alternativna rešenja ukoliko stvari krenu nopako. Uvek je korisno raspitati se kako su i drugi rešili slične probleme sa svojim roditeljima. Srećno
Pregledajte odgovore po oblastima