Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

Poštovani,

Možda ovo i nije strašno, ali ja ne znam kako da se izborim. Muž me je prevario, bio u vezi 3 meseca ali sada se ponaša kao da sam ga ja prevarila a ne on mene. Zbog toga sam depresivna i ne funkcionišem normalno. Imamo dvoje dece.

Poštovani doktore,

imam 28 godina, radim ali mi se ne radi, zatvorena sam, nisam preterano druželjubiva, patim i plačem  i trpim veliki pritisak od strane svih,  kako mi uzaludno prolazi vreme..prijatelji su prezauzeti za mene što me je dodatno obeshrabrilo, nemam momka...samo želim da znam da li je to početak nekakve vrste depresije i da li bi trebalo da se javim lekaru?

Hvala unapred

Poštovani doktore,

Danas, posle "milion i prve" svadje sa suprugom, rešila sam po prvi put nekome da se obratim za pomoć. U braku smo 3 godine, a poznanstvo i veza,  pre braka, dve. U tom periodu moj sadašnji suprug nije pokazivao ni jedan nagoveštaj sadašnjeg ponašanja. Problemi su počeli otprilike sa rodjenjem deteta, pre 20meseci. Žestoke svadje (uvek zbog sitnice), guranje od strane mog muža, bacanje stvari, razbijanje po kući, su postali deo naše svakodnevnice. Moj smiren, staložen i umirujući ton i stav kod njega izaziva još veći gnev. Vredja me užasno, priča i prebacuje mi stvari koje nikada nisam uradila...U početku sam pokušavala da jednostavno ćutim i trpim, da bi se smirio. Nije pomagalo. Smršala sam 15kg i posle svake svadje dobijem temperaturu i drhtim od straha. Napominjem da imamo rešeno stambeno pitanje, posao, završene fakultete. Nemam potrebu da ga ograničavam, sputavam u bilo čemu, ni sada ne bih mogla da se setim i jednog razloga konkretnog zbog koga se svadjamo. Najveći problem je što, posle njegovog napada histerije i besa, on neće da razgovara o tome. Posle pola sata mi pridje i zagrli me, kao da se ništa nije desilo. Molila sam ga da krenemo u bračno savetovalište, on neće ni da čuje. Ne zeli da prizna da imamo problem. Kada ja pokušam sa njim da razgovaram (u trenucima kada je sve u redu i raspoložen je), on uvek kaze: "Razvedi se ako hoćeš!"! U društvu se ponaša kao da smo najidealniji par, odaje utisak uglednog gospodina za kojeg niko ne bi i nije posumnjao da je takav. Medjutim, u kući večiti strah! Dete se ukoči kad počne da viče (uvek izmisli razlog za to), ja se plašim i vredjanja i toga kad zamahne ruku na mene (uvek se suzdrži...ne znam do kada)! Doktore, pomozite! Nezavisna sam finansijski, ne odlažem zato razvod, već iz razloga što se svaki dan nadam da će se nešto promeniti ili da će bar pristati da potražimo zajedno pomoć! Može li se to desiti i vredi li sve ovo trpeti?

Poštovani,

molim Vas da mi pomognete. Ja sam Vam već pisala o mom sestriću koji ima nepune dve godine i koji je počeo u poslednjih mesec dana da ispoljava simptome koji veoma liče na autizam, verovatno se sećate o čemu je reč. U petak su ga vodili roditelji kod Dr.Nestorovića koji je prepisao Singular u zaštiti od astmatičnih napada. Istog dana su uradili EEG koji je pročitao neurolog Dimitrijević, koji ga inače prati zbog febrilnih konvulzija koje je imao. Nestorović im je rekao da to može da bude reakcija na MMR vakcinu, i da se takvi simptomi javljaju tri meseca nakon primljene vakcine i da je to jednako autizmu. Dr.Dimitrijević je rekao da Singular i Eftil koji on pije ne treba da se piju zajedno i da Singular može da da takve reakcije i da prekinu da ga daju i da će se ukoliko je to razlog promena sve funkcije u nekom intervalu vratiti. Oni su to i učinili (pre dva dana) i on deluje bolje, počeo je da se igra sa mojim sinom, da duže zadržava pogled na našim licima, pogled mu je bistriji -prisutniji, ali i dalje ne reaguje na svoje ime. Dimitrijević im je rekao da je nalaz EEG-a odličan i da on ne veruje da to ima veze sa autizmom i da dodju da ga on pogleda i da mu se urade još neke analize iz krvi i stolice. Nakon svega toga mi smo pogledali u karton imunizacije i videli da poslednje dve vakcine koje je on primio su Pentaxim i vakcina protiv Hepatita i da MMR nije uopšte primio.
Moje pitanje glasi da li je moguće da Singular da takve reakcije, da li kada se daje Pentaxim daje i MMR ili se uopšte kod dece čija se imunizacija vrši Pentaximom ne daje?

Unapred zahvalna.

Poštovani,

imam devojčicu 6.5 god. Ujutro sam je zatekla u krevetu kako se dole mazi. Lepo sam joj prišla i pitala je zašto to radi, da li ima potrebu za tim...Ona se vidno postidila i onda mi je rekla da je to naučila ćerka od zaove koja ima 13 godina i sa kojom je bila kod bake i dede....Molim Vas da mi pomognete..Jako sam uzrujana, razumem njeno odrastanje ali kako ja sada da postupim i prema toj devojčici, a kako da se postavim prema mom detetu i sve joj objasnim a da je ne povredim....Jako mi je teško ...Ona mi je rekla samo da to više neće raditi i da ne kažem nikome...

Sve pohvale za sajt. Mjesecima redovno čitam sve novosti i stvarno ste fenomenalni. Pošto se nalazim na, nazovimo to, prekretnicom u životu, završetak fakulteta, udaja, planiranje porodice, veoma me zainteresovao tekst objavljen 19.01.2009.god., autora prof. dr Jove Toševskog,  pod nazivom "Zena kao zalogaj". Pročitala sam ga par puta ali ne mogu do kraja da shvatim suštinu, samu srž, pa ako bi mi mogao prokomentarisati napisano bila bih veoma zahvalna (ili neko od psihologa). Ženina stalna transformacija muškarcu, za ili protiv? Da li žena svojom transformacijom postaje nezanimljiva, tzv ižvakani zalogaj? Činjenica je da malo koji muškarac želi promijeniti svoje stavove jer misle da time gube svoju muškost što po meni nije ni malo tačno. Čak šta više, dobili bi na veličini! Ja sam žena koja se puno transformiše u vezi nabolje, pa sam se uvjek pitala je li to u redu?

Unaprijed zahvalna.

Poštovani doktore,

moj problem je sledeći: imam 29 godina i velike strahove. Pre svega od vožnje automobilom ali i od bolesti. Naime, vozač sam već 11 godina ali otkada sam rodila decu vožnja mi predstavlja veliki problem. Tada sam uz muževu saglasnost prihvatila da on vozi. Medjutim, i dok on vozi, doduše, nije auto reprenzentativan niti je za pohvalu ali takva su vremena, ja se ne osećam sigurno. Uvek ga usporavam, uvek i kada vozi nenormalo sporo, meni se čini da je to jako brzo. Stalno mi se u glavi vrzmaju ružne misli i onda i na najkraćoj relaciji ja izgledam jako umorno i izmučeno. Zbog toga i ne idemo na godišnje odmore jer sam jako uplašena vožnje. Inače sam sebe uhvatila kako non stop uobražavam da sam bolesna i da ću se razboleti od najtežih bolesti. Još da kažem da mi je suprug pre 4 godine operisan od karcinom bubrega i da je sada sve ok. ali ja se i dalje bojim. Stalno mi je u mislima strah od neke bolesti. Vidim da moje stanje postaje sve gore i gore. Živim u dosta malom mestu gde nema neuropsihijatra pa bih mi bilo drago da mi Vi pomognete. Još nešto, u životu kao i svi prošla sam kroz teške trenutke, što smatram da je dosta doprinelo mome sadašnjem stanju, pre svega prošle godine tragično mi je nastradala drugarica, zatim otkrila sam ljubavnu vezu oca za koga nikada ne bih ni u snu posumnjala da može da ima ljubavnicu, smrt bake koju sam jako, jako volela i koja je bila uzor moj iz detinjstva, i razne druge poteškoće.

Molim za odgovor i veliki pozdrav

Poštovani,

ovo nije baš psihijatrijska bolest, ali naslućujem da ima svoje utemenljenje u ranim negativnim psihološkim iskustvima mog muža i da ste Vi ti koji ćete nam pomoći. Naime, moj muž je jedinac, njegov otac je tako odlučio, mada su njegovi roditelji mogli da imaju još dece, čak je, nažalost dolazilo da toga da majka mora da abortira i to više puta. Od malena, pod ovim podrazumevam 10. godinu, bar tako kaže moj muž tlačen je od strane oca ( ja mislim da je ovo pocelo mnogo ranije ). Ne klasično, da ga je tukao i sl. mada je bilo i toga, nego je redovno sve što napravi moj muž bilo loše i za to je dobijao kritiku. Da ne zna, da je nesposoban, da nije ni za šta i sl. Smatram da su ovde koreni njegovog sadašnjeg ponasnja. I muz i ja smo formalno isto obrazovani ( fakultet ) s tim što sam ja mnogo obrazovanija od njega kada se uzme opšte obrazovanje, čitala sam, išla u Kinoteku, pozorište, svirala, učila jezike, slušala dobru muziku. Iz ovoga naslućujete da potičemo iz sasvim suprotnih sredina, moji su intelektualci, a njegovi su završili osnovnu školu (otac samo 4 razreda ). Mada su radili i u firmama, gajili su stoku, imali baštu i sl. Rasla sam u gradu, a on na obodu istog, ali kako sam kasnije shvatila on i njegovo društvo umesto da gravitiraju prema Beogradu ili bar Zemunu, išli su na drugu stranu u manje mesta, Stara Pazova, Nova Pazova, Indjija i sl.  Da bi se zabili u neki disko klub koji pusta narodnjake. S druge strane moj muz je izrastao u predobro bice, jako je nezan, topao, ovo verovatno mozemo zahvaliti njegovoj majci i ovo me je privuklo kod njega. Medjutim posle venčanja počinju problemi, npr. on je izgovarao nepravilno neke reči (kao i njegovi roditelji i sredina iz koje je potekao ) i ja sam pocela da ga ispravljam, jako se bunio zbog toga, pa smo satima razgovaril, ubedila sam ga da mora da popravi govor da bi našao bolji posao, tj. da bi mu poslodavac uopšte dao posao. Stimulisala sam ga da čita knjige, misim da to voli i za 6 godina braka pročitao je oko 100 knjiga što nije malo. Porazna je činjenica što su mu to maltene prve knjige u životu, jer u školi ništa nije čitao. Nije bio loš djak, pa zaključujem da su ih profesori jednostavno puštali da prodje. Završio je fakultet gde je bitnija matematika i fizika, nego kako se čovek izražava, pa je uspeo da se provuče sa takvim govorom, verovatno su ga svi smatrali seljakom, ali niko ga nije ispravljao, osim mene, sad govori sasvim solidno. Problem je što i dalje jako burno reaguje ako mu postavim neko pitanje, a on ne zna da odgovori, počne da histeriše, ja znam da to nije on i da ja nisam ja nego njegov otac, ali isto mu dodje. Skoro svaki dan imamo scenu, neko moje pitanje, njegova histerija, onda mirenje, ljubljenje. Ali meni je dosta, on je pre pola godine napisao na papiriću da neće biti histeričan, naravno može da ga zgužva, večeras mi je rekao da će namestiti mobilni telefon da ga svaki dan opominje da bude miran, naravno ni od ovoga nema vajde. Ako je neko njega "ubijao u pojam" čitavog zivota, onda je to nemoguće izbeći pisanjem ceduljica. Mislim da mu treba psihoterapija, ne znam da li individualna ili bračna, jer čak i ako zaista promeni ponašanje pisanjem ceduljica, u šta sumnjam, problem u njegovoj podsvesti ostaje. Zanima me Vaše mišljenje o ovome, kao izaći iz problema, ja volim muža i želim da ostatak života provedem sa njim, ali ne tako što ću svaki dan trpeti njegove izlive (oni nisu upućeni meni, on sam sebe kori, unižava, degradira, kuka što je protraćio godine, smatra da ne može nadoknaditi rupe u obrazovanju, opet iz njega progovara otac, bar što se ovih prvih opaski tiče).

Unapred se zahvaljujem na pomoći i izvinjavam na možda malo dužem pismu.