Moj stariji sin ima 11 godina i ide u 5. Razred. Osnovni problem u vaspitanju je oduvek bila njegov inat. Svako očekivanje koje bismo mu predočili suprug ili ja za njega predstavlja nametnutu obavezu prema kojoj ima izrazito odbojan stav. Ukoliko bismo mu ponudili neku vrstu nagrade za obavljeni posao, on bi to doživeo kao ucenu i odmah zauzeo poziciju da mu ponuđeno ne treba, da ništa ne želi i da od svega može da odustane. Kao vaspitači se nalazimo u mat-poziciji, a brinemo se i za njegovo obrazovanje, koje je zahtevnije nego ranije, i za njegov budući stav prema radu, zaposlenju i svemu što mu u životu predstoji.

Moj sin ima 8 godina, zdravo je dete i zivi u porodici u kojoj vladaju harmonicni odnosi. Problem je u tome sto nocu ima strasne more i suprug i ja ne znamo kako da se ponasamo u takvim situacijama jer ne mozemo da ga smirimo to traje po 5 minuta pokusavamo da ga tihim tonom smirimo, ali bezuspesno, onda ga malo prodrmamo da se razbudi ili ga odvedemo u kupatilo da ga umijemo ili ga pronosamo. Na primer pocne da place i uglavnom ne razumno govori, ponekad razumemo kao da se svadja sa drugovima sa kojima se svakodnevno igra, ponekad vice mama, mama ili nekog drugog zove od clanova porodice, osecam da je pun nekog straha i neretko se desava da kada se smiri i razbudi ide u wc da mokri i nikada se ne seca sta je sanjao. To se ponekada svakodnevno desava, a ponekad prodje i nekoliko nedelja da nista ne sanja. Ne znam u cemu je problem u skoli je jako prihvacen, ima jako dobru uciteljicu koja je jako dobar pedagog tako da ne smatram da ima neki problem kad nije pod mojom kontrolom jer sam ja non stop sa njim van skole, tako da bih primetila da ima strah od necega ili nekoga. Dosta je hiperaktivan, i nema nigde mira, moram da dodam i da je jedinac i da je mazen i pazen u porodici. Jedino sto je problem kod njega sto voli dosta da jede ima 43 kg i stalno ga opominjem za slatkise, i odredjujem mu kolicinu hrane. Mozda je glupo sto to pominjem ali zaista ne znam sta bi moglo da bude razlog takvih nocnih mori, jer smatram da ima zdravo detinjstvo. Molim vas pokusajte da mi objasnite u cemu je problem, da li je to cesta pojava kod dece, i kako da reagujemo u takvim situacijama, jer to traje vec duzi period ne znam tacno koliko preko dve godine? Unapred hvala!!!!!

Postovana d-r, moj sin ima 7. 5 godina. Pre godinu dana primetila sam njegovo prociscavanje grla, izbacivanja nekog kratkog kaslja. . . I maticni pedijatar je sumnjao na blagu alergiju (izgubili smo godinu dana misleci da je to) , ali ispostavilo se da je to tik. On je kao mali ima problem za fizioloskim mucanjem-ali prevazisli smo to-sa vezbama i logopedom. Brinem se zbog ovog tika jer okrivljujem sebe sto uporno pricam i radim sa njime i posvecujem puno vremena trudeci se da bude poslusan, razuman, vaspitan itd. Inace radi se o "izuzetno inteligenom detetu"-prema uciteljcama. . . Koje uvek trazi perfekciju i zeli da bude lider i najbolji u svemu sta radi, ali je nervozan ako ne uspe iz prve. Molim vas pomozite mi sa savetom sta i kako da ga opustim (mozda kosarka-ali ako nije najbolji-i to ga nervira) , posto on bi za opustanje da igra pleystation-sto prema meni izaziva veliku nervozu i stres kod njega. Dali da ukinem pleystation (kao sto sam uradila preko leta-kada je tik nestao na 3 meseca) , ili da ga nagradim sa tom igrom-ako je to ono sta najvise voli? Inace mnogu citam i pratim sve sto bi pomoglo, ali neznam dali i kako da ublazim ovaj tik, a pocinju i deca u skoli da ga ismevaju zbog toga-pa bojim se da ce se situacija pogorsati.

Postovani moji prijatelji imaju dvogodisnjeg sina, koji je izuzetno zivahan ali i neposlusan. Na njihovo ne reaguje tako sto namerno radi ono sto ne sme. Kada su van kuce stalno idu za njim, paze da ne radi sto ne sme ili da se ne povredi. Kada nije po njegovom histericno place i vice do beskonacnosti. Non stop je aktivan i tesko se uspavljuje. Nocu se budi strasno vristeci i nekad se smiri mlekom, nekad cokoladom, a nekad ga (iskljucivo) smiruje majka. Da li je on hiperaktivan, sta savetujete ovim roditeljima?

U braku sam 23 godine. Izavesno vreme sam imao problem sa alkoholom (nisam bio agresivan, nisam trošio pare iz kućnog budžeta), ali je to mojoj supruzi smetalo. Iz tog razloga, a i zbog porodice (imam dvoje dece) i iz zdravstvenih problema, javio sam se psihologu i psihijatru. Dobio sa odgovor da nisam zavisnik i da moram "sam sa sobom da raščistim". Tako sam i uradio i već izvesno vreme ne pijem, ali moja supruga i dalje sumnja i iz dana u dan je sve gore. Brak nam je u krizi, kako da je razuverim? 

Dete ima 3 godine i 7 meseci. Pre godinu dana se oslobodila pampersa u toku dana, a u toku noci ne. Interesuje me da li trebam nesto uraditi da bi i to ubrzala? Devojcica je pametna i razumna, ali cvrsto spava, nocu se nikad ne budi, tako da uspe da se upiski dok spava. Plasim se ako bi je budila da bi joj poremetila spavanje koje je ozbiljno shvatila. Hvala na savetu.

Postovani, htio sam da pitam da li osobe koje pate od napada panike mogu da se uspjesno skoluju, ukoliko ne potraze strucnu pomoc????

Pisem u ime mog unuka: moj unuk od malena ima poremecaj koncentracije i pamcenja. Kao mali bio je nemirno dete, koje je pravilo stetu. Posao je u skolu, slabo je sklapao recenice bas kao i sada kada je v razred. Sada nije nemiran ali na casovima je odsutan, ne prati nastavu, a kada radimo sa njim gradivo posle tri cetiri procitane lekcije on to ponovi ali posle sat vremena je nezna. Potrebno nam je da to obnovimo pa da on posle to isprica. Njegove igre na kompjuteru su uglavnom igrice. Dobro poznaje kompjuter. Mobilne telefone. Izlazi napolje igra se sa drugom decom obicno fudbal, voznja biciklom a sada je krenuo i na vaterpolo. Sta da radimo sa ucenjem. Kako da radimo sa njim. Kad mu objasnjavamo lekciju on upada sa nekom recenicom koja nema veze sa predmetom koji radimo. Npr. Mi pricamo o biologiji i njenim oblastima a on upada sa recenicom "a da vidis kako je bilo sinoc na bazenu" molimo za savet kako uciti sa ovakvim detetom? Puno vam hvala mama, tata i baka

Imam cerkicu koja ce u novembru napuniti 4 godine. Imamo problem jer jos uvek kaki samo u pampers. Preko dana je u pamucnim gacicama i sama odlazi na wc ili nosu da piski ali za ovo drugo trazi pampers. Ubedjivali smo, pricali, obecavali ako kaki u nosu da ce dobiti nesto lepo, nije odreagovala. Povremeno sam i kaznjavala nedajuci pampers govoreci da je to za bebe a ona vise nije beba pa je zato zaustavljala stolicu i po dva -tri dana. Odlazili smo na nosu citajuci pricice i tako presedi sve vreme i nista ne uradi. Preko noci stavimo pampers da se ne upiski pa ujutru iskoristi priliku i obavi sve zajedno. Plasim se da zadrzavanjem stolice ne zaboli je stomacic i da napravimo jos veci problem, mada zna biti jako nervozna i razdrazljiva u tim trenucima. Sta ciniti? Unapred hvala!

Poštovani, moj sin koji uskoro puni 18 godina vrlo malo komunicira sa svojim vršnjacima, uglavnom sedi za kompjuterom, vrlo retko izlazi u grad, a kada izađe brzo se vrati, ne odlazi sa ostalima u diskoteke, na žurke. Nikada nikoga ne zove telefonom, već komunicira samo sa onima koji njega zovu. Nije zainteresovan ni za muziku, sport. Odličan je učenik, ali ga ni škola ne interesuje. U komunikaciji nije problematičan, poslušan je, miran, tih, ali mi je njegova nedruštvenost vrlo neobična. Da li je to normalno ponašanje?