Prekid fizičke aktivnosti u tako kratkom roku sigurno ne može da da tegobe na kostima koje Vi opisujete ako nije bilo nekih povreda u vreme bavljenja sportom. Što se tiče grčeva, neophodno je uraditi biohemijske analize i to jonogram, gde posebnu pažnju treba obratiti na odnos natrijuma (koji odaje vodu) i kalijuma (koji zadržava vodu u organizmu). Morate unositi više tečnosti!

"Sportsko srce" je širok pojam i obično ga svi bivši sportisti sebi pripisuju. Da bi ste precizno utvrdili da li stvarno imate "sportsko srce" neophodno je uraditi eho srca (posebno veličina leve komore ), ujedno uradite ekg u miru i ergo stres test i tek na osnovu toga može se postaviti dijagnoza koju Vi navodite. Što se tiče pulsa, on je dobar, pravi sportski i nekih posebnih smetnji u budućnosti nećete imati. Neophodno je da imate kontinuitet fizičke aktivnosti; to je obaveza i Vas i svih sportista kada završe sportsku karijeru.

Uradite stres ergo test i ako je on uredu onda nemate razloga za brigu. Simptome koje opisujete su više funkcionaalne prirode i na njih ne treba obraćati pažnju. Dozirajte rekreativne treninge da Vam prijaju i nećete imati problema.

Odlično ste uradili. Kod sportista je najvažnija redovna ishrana i uzimanje preparata koji su dozvoljeni. Obavezno treba dozirati trening (tu ulogu ima specijalista medicine sporta, koji ujedno treba da utvrdi i funkcionalne spobnosti prema uzrastu i mogućnostima Vašeg deteta). Smatram da trening od 2 sata svakog dana je previše za uzrast Vašeg sina.

U suštini, bitno je da ojača mišiće butine (aktivni stabilizator kolena), da se ne dozvoli da dođu u fazu hipotrofije. Fizikalno kineziterapeutski rehabilitacioni postupak je neophodan. Možete pročitati odgovor na prethodno pitanje u vezi kolena i preporuku fizikalnog i kineziterapeutskog tretmana. Ako niste u mogućnosti da idete na fizikalni tretman, pokušajte sa predloženim vežbama za jačanje butine.

Poslužiću se vežbama koje prezentira Berlin-Chemie iz palete masti fastum gela koje i vama preporučujem. Vežbe za kolena su: 1.Ležite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu,sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serij, sa pauzom od 1 minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg. 2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica), dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3 kg. 3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi 3 serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od 1 minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30-40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu. 4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40 cm. vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1 minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1 kg. 5. Pri ležaju na stomaku podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15 cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. 6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1 minuta između serija. 7. Držite se ili naslonite na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu. Ako vam je vežba suviše laka, možete dodati opterećenje do 2kg. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1minuta između serija. 8. Između nogu postavite loptu i snažno je stiskajte kolenima 6 sekundi. Vežbu ponovite 10puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi 3 serije, sa pauzom od 1 minuta između serija. 9. Ispod stopala u predelu petne kosti podmetnite predmet visine od 5 do 10 cm (deblja knjiga)gurajte koleno rukama ka dole, dok se ne ispravi. Pokret izvedite do granice “zatezanja” i bola, a zatim zadržite taj položaj 3 do 6 sekundi. Vežbu ponoviti 10 puta. 10. Lezite na ravnu podlogu i nogu savijenu u kolenu snažno povucite ka grudima. Potkolenicu savijajte koliko vam dozvoljava pokretljivost kolena, do granice zatezanja ili bola. Ostanite u tom položaju 6 sekundi. Vežbu ponovite svakom nogom po 10 puta.

Za početak uradite ehosonografski pregled mekih tkiva kolena. Ukoliko postoji sumnja na neko teže oštećenje obavezno uradite i magnetnu rezonancu. U suštini, kod povrede kolena je najvažnije da ne dozvolite da dođe do hipotrofije butnih mišića (aktivnih stabilizatora kolena) pa vam predlažem da radite vežbe kako do toga ne bi došlo (vežbe su opisane u pretposlednjem odgovoru napitanje). Anamneza koju ste opisali najverovatnije govori o istegnuću ligamenata kolena. Potreban je fizikalan tretman (laser, magnetno impulsno polje, tens i eventualno vaccus), kao i vežbe za jačanje butnih mišića.

Dispanzer za medicinu sporta je državna ustanova i nalazi se u Nišu ulica Zetska b.b.- to je preko puta gradske bolnice, na parking placu gradskog stadiona. Možete da dođete kada god želite, samo se na vreme najavite zbog mojih mojih eventualnih obaveza van dispanzera.

Treneri u FMP odlično poznaju svoj posao, što pokazuju rezultati koje postižu sve selekcije ovog kluba. Oni sigurno za Vašeg sina, kao i za ostale igrače, imaju mikro i makro programe trenažnog procesa. Imajte poverenja u njihov rad. Koleginica koja je pregledala vaše dete sigurno ima iskustva i treba joj verovati.

Preporučujem sledeće sportove:u prvi plan plivanje, lagano trčanje, od igara sa loptom stoni tenis, tenis. Kasnije kada uđete u trenažni proces indikovane su i igre kontakta sa loptom (fudbal, košarka i slično). Ali, pre odlaska na rekreaciju obavezno uradite submaksimalni Astrandov test kojim će Vam biti određen optimalni puls za rekreativne aktivnosti. (test uraditi kod specijaliste sportske medicine ili u referentnoj ustanovi). U početku, orjentaciono, puls u minutu može da se kreće oko 120 otkucaja, vremenom sa kontinuitetom rekreacije taj puls povećava između 120 do 140 otkucaja u minutu.