Prvo treba da napravite pauzu od 3-6 meseci. Nakon toga, uz konsultaciju sa specijalistom sportske medicine, pravi se program treninga, gde se sagledava specifičnost sporta kojim se bavite. “Bruh” nećete dobiti ako ispoštujete medicinske propise povratka u trenažni proces, a to je vreme koje sam gore naveo.

Operativni zahvat nije rizičan, oporavak traje do 3meseca (individualna karakteristika, kod nekog kraće, kod nekog duže traje). Moći ćete da se bavite sportom.

Nažalost, moja knjiga je kako sam obavešten, prodata. Ja lično nemam primerke pa vam ne bih mogao pomoći. Pitajte u knjižari Prosveta u Nišu. Knjigu profesora Medveda možete nabaviti u Medicinskoj knjizi u Beogradu, ili na starom DIF-u Beogradu.

Uzimanje kreatina i amino kiselina u dozvoljenim količinama ne šteti zdravlju. Predlažem Vam da se konsultujete sa specijalistom sportske medicine iz Vašeg mesta. On će, na osnovu vaših antropometrijskih parametara i sporta kojim se bavite, odrediti količine koje su optimalne.

U aksilarnoj regiji (pazušna jama) nalazi se splet lifnih sudova. Najverovatnije da ste preterali u trenažnom procesu, ili je došlo do neke virusne, ili bakterijske infekcije, što je izazvalo upalni proces i formiranje “čvorića”. Postoji mogućnost da takve čvoriće napipate i u ingvinalnoj (preponskoj) regiji. Javite se obavezno specijalisti sportske medicine koji će preduzeti dalji tok lečenja. Prekinite sa fizičkim aktivnostima do saniranja bolesti.

Pošaljite mi vaše antropometrijske parametre (telesnu masu, telesnu visinu), koliko godina imate i kojim se sportom bavite. Da li ste provesionalni sportista ili rekreativac? Tek nakon toga mogu konkretno dati stručni odgovor.

U predelu potkolenice na početku sezone najčešće dolazi do povrede m. soleusa i u prednjoj loži potkolenice m. tibialis anterior koje se prenaprežu, javljaju se entezitne i periostitne reakcije kao uvod u tkz.«rapavu potkolenicu«. Kod potkolenice postoji tkz. sindrom prenaprezanja koji zahvata mišiće prednje i zadnje lože, tibiu i fibulu sa pojavom miozitisa, tendinitisa i periostitisa. Može da izazove i stres sa frakturom na raznim mestima na kosti. »Atletska potkolenica« nastaje usled treninga na neadekvatnim podlogama (beton, pesak, trava, neravni tereni). Ove povrede se najčešće javljaju kod sprintera i trkača preko prepona, dok kod srednje prugaša i dugoprugaša sreću se bolne afekcije u predelu Ahillove tetive u obliku tendinitisa sa krepitacijama kao dominantnim simtomom. Primećeno je da se ova afekcija više javlja kod sportista sa spuštenim svodom stopala u lateralnoj lokalizaciji i kod trkača sa pojačanim uzdužnim svodom medijalne lokalizacije stopala. Uzrok u većini slučajeva je zbog tesnih i nepodesnih sprinterica.koje vrše direktan pritisak na Ahillovu tetivu. Usled neadekvatne doziranosti treninga i premorenosti javljaju se avulzijski prelomi bedrene bodlje sa pripojem mm. tensor fasciae latae i sartoriusa, usled snažne hiperestenzije kuka dolazi do avulzionih promena na pripoju m. rectusa femorisa na donjoj bedrenoj bodlji.(nešto ređe). Kod sprintera su lokalizovane i promene avulzione prirode na sedalnoj kvrzi usled snažne starne kontrakcije mišića natkolenice odnosno fleksora potkolenice, a opisane su i promene malog trohantera,usled snažne i iznenadne kontrakcije m. iliopsoasa (pogledaj stranu... avulzioni prelomi) Povrede u predelu stopala su: plikovi, žuljevi, bursitisi, tendinitisi sa stvaranjem ganglija, naročito na dorzalnoj strani stopala, i nastaju usled nehigijene sportista i neadekvatne sportske opreme. Kod maratonaca i kod brzohodača dolazi do preloma usled zamora 2. i 3. metatarzalne kosti, a ređa pojava je na lisnoj kosti. Bol u peti (plantarni fasciitis) se javlja naročito ujutru odmah nakon ustajanja. Prvi korak je najbolniji, ali sa zagrevanjem pete bol prestaje da bi se sledećeg jutra opet javio sa utiskom kao da je kamenčić upao u cipelu. Plantarni fasciitis je upala plantarne fascije, ponekad pogoršana kvržicom na petnoj kosti. Ova povreda se kreće u rasponu od upale do kidanja plantarne fascije na petnoj kosti. Povreda je izazvana prenaprezanjem kod trčanja na duge staze, slabi svodovi stopala, nošenje neadekvatnih patika, promena podloga u trenažnom procesu, povećanje telesne mase i sl. Najčešće se javlja kod košarkaša, rukometaša, fudbalera, tenisera i dr. Lečenje: osnovni cilj je sprečiti krvarenje i stvaranje oteklina. Obavezna imobilizacija zgloba, u cilju sprečavanja veće povrede ligamenta. Krvarenje zaustavljamo primenom krioterapije i kompresivnim zavojem . Povređeno mesto hladimo sve dok postoji otok i inflamacija, s tim da nakon 24. - 48. sati uključujemo i antiflogističke i antireumatske masti (sistem vazokonstrikcija-vazodilatacija). Blokade ne preporučujemo i ako zbog „bržeg oporavka“, to se od lekara zahteva, jer time možemo da pogoršamo povredu sportisti i da dovedemo u pitanje nastavak sportske karijere. Velika greška je prerana dozvola povratku na sportsko borilište i mogučnost recidivne povrede koja se još teže leči. Fizikalna terapija kod imobilisanog zgloba: a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, b) impulsni ultrazvuk, interferentne struje. Po skidanju imobilizacije: a) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, b) vakusac, laser.

Ove povrede su česte kod sportista koji menjaju podlogu na kojoj se takmiče. Najčešće dolazi do povrede tetive i ligamenata na pripoju kolena. Smanjite intenzitet treninga. Trenirajte na istoj podlozi. Koristite antireumatske masti, kao i medikamentoznu terapiju (miorelaksante, antireumatike). Jačajte mišiće butina, a vežbe sam u prethodnom pitanju predložio.

Jačajte aktivne stabilizatore kolena, mišiće butina, a vežbe koje najčešće predlažem u ovakvim slučajevima su: 1.Lezite na ravnu i čvrstu podlogu, ispod kolena postavite nekoliko manjih, čvrstih jastučića. Podižite potkolenicu, sa stopalom savijenim prema sebi. Zadržite taj položaj 6 sekundi, uz maksimalno stegnute mišiće natkolenice (butine-aktivne stabilizatore kolena). Koleno treba da je neprestano u kontaktu sa čvrstim jastučićima ispod. Kod opterećenja može se dodati kesa peska presavijena poput bisaga i prebačena preko gornjeg dela skočnog zgloba. Vežbu ponoviti 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a eventualno dodatno opterećenje na nogu je do 2kg. 2. Ista vežba može da se uradi i na stolici. Sedite na čvrstu podlogu (sto ili visoka stolica), dok vam potkolenice opušteno vise preko ivice stolice. Zatim ispravite koleno i zadržite krajni položaj 6 sekundi. Možete koristiti opterećenje do 3kg. 3. Sa stegnutim mišićima natkolenice, nogu ispravljenu u kolenu podignite prema gore i zadržite tako 6 sekundi. Potrebno je uraditi tri serije, po 10 ponavljanja, sa pauzom od jednog minuta između serija. Ukoliko imate tegobe u vidu bolova u krstima, nemojte podizati nogu više od 30- 40 cm, a drugu nogu držite savijenu u kolenu. 4. Dok ležite na boku, podižete sa strane nogu ispruženu u kolenu, do visine od 30-40cm. vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija, a dodatno opterećenje na nogu iznosi do 1kg. 5. Pri ležanju na stomak, podignite nogu ispruženu u kolenu, do visine od 10-15cm. Vežbe ponovite 10 puta u jednoj seriji. 6. Izvedite “polučučanj” u slobodnom prostoru, ili uz pridržavanje za okolne čvrste predmete, ukoliko su vam kolena nestabilna. Pravite spore pokrete, malim amplitudama, da ne izazovete bol. Koleno je savijeno pod uglom od 15stepeni, maksimalno do 30 stepeni. Vežbu ponovite 10 puta u jednoj seriji. Potrebno je uraditi tri serije, sa pauzom od jednog minuta između serija. 7. Držite se, ili naslonite, na neki čvrsti predmet ispred vas i savijajte od nazad nogu u kolenu.

Ako se radi pod stručnim nadzorom, jačanje trbušnih i grudnih mišića ne usporavaju rast. Čak je za Vaše godine i visinu poželjno redovno vežbati gore navedene grupe mišića. Normalno je da visina u jutarnjim satima za 1-2 cm varira u odnosu na podne i veče.