pitanje

Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa