postovana doktorice bojana imam 28 godina nisam ozenjen i razlog sto nemam devojku je da sam stidan ali kad dobro zamislim o sebi zamislim da nisam stidna osoba nego problem je u tome sto nemogu razgovarati obicno sa ljudima i to mi deluje da sam mentalno zaostao kad sam u okupu sa drugovima mojih vrsnjaka posmatram ih kako razgovaraju kako se jedni sdrugima nasale pa ja trudim se da nabacim neku salu u svoj racun ali nemogu nista mi ne pada na pamet da izgovorim i tako ostajem usamljen i ponizen i zamisljavam da ovakav kakav sam nikad necu moci da se ozenim nista nemogu u zivotu da postignem recite mi kako da se promenim sta da radim da li treba da se bavim sa sportskim ili nekim drugim aktivnostima ili da konsumiram neke ljekove za raspolozenje verovatno ima neke ljekove za raspolozenje koje mi trebaju tad kad sam sa prijateljima tako da budem po raspolozen i svez ako ima neki ljekovi koji ce me opustiti u drustvo mnogo bi mi godile hvala vam unapred

postovana doktorka voljela bih da mi pomognete da odagnam neku vrstu bola koju nossim duze vremena u sebi.imam 35 godina,zavrsen fakultet,deset godina radnog iskustva u prosveti.sve sam to ostavila iza sebe,usrecila jednog covjeka ai on mene i dosla na ovaj peti kontinent gde zivimo.sredina u koju sam dopala nije mog nivoa.odmah sam to shvatila.ali nisam ni ja njihovog,jer su oni svi imali racune-dolare ,a za njih je to ceo svet. problem nastaje onog momenta kada sam mom suprugu rodila sina i unela ga u kucu na isti datum kad sam i ja dosla.od tad nastaje agonija u familiji,jer moj djever sa suprugom(imaju tri curice) biva porazen(oni tako misla),jer su se oni potajno nadali da ce biti curica i uveliko prepredali da se meni smiju.ja to nisam slusala,jer sam gledala da se porodi i da bude sve dobro.navodno su i plakali od radosti jer eto rodio se naslednik,neka je i kod brata kad nije kod njih.meni je to sve bilo smesno.pitala sam supruga koji je to tuzno pricao ,sta oni imaju sa mojim djetetom.oni zive za sebe i sta oni imaju da placu ,kao od radosti?! e onda moj djever pocinje da glumi bolest ili da biva stalno bolestan.ta bolest se ogledala kroz to sto je zenu svaki dan napadao da se voda sa drugim covjekom(a mozda se i voda),kako,dok je on radio ona je sa ovim i onim i onda to se sve sazna jer jetrva sve to isprica telefonom svima.kako on sa njom ne spava jer nemoze,kako joj je reko da ona zivi sa svakim,menja partnere,kako mu njegov otac nije otac,....svaki dan moj suprug je isao kod njih i slusao gluposti i gledao samare.mene to nije ni interesovalo,djete mi malo,a osim toga znala sam ,ako zovek nemoze da ima odnos sa zenom mora je napadati a drugo,oni su zajednica i takve svadje su normalna pojava kod onih koji se vole.(taj moj djever i zena imaju 42 i 40 godina.od toga su zajedno27 godina koje zabavljanja koje u braku.oni sebe najbolje znaju,ja ih neznam i svadja dvoje nije mjesto trecem.jetrva je koliko sam ja vidjela zene od kompleksa.nema skolu,cetiri osnovne,zna samo pitu vitlati na stapu,i jednu vrstu torte.sva inteligencija joj je u smjehu koji je prvo gromoglasan a onda podugacak.smatra,da je samo ona rodila djecu i samo ih ona zna hranit,povijat i cuvat itd.razume se u sve vrste profesija,od doktora do svih drugih vrsta zanata.videla sam da je i doktor,zna sta su ravne pete,da je uctitelj,jer zadatak koji ona nezna da resi niko drugi nikad nece moci,da je vojnik jer je ko pucala iz puske,frizer jer sisa naj naj,krojac,jer je muzu skratila pantole do listova,sa recima tako treba,a telefonska slusalica joj je fetis koji stoji izmedju uha i ramena,dok razvija jufku za pitu.nikad joj ama bas nikad ne isoadne i nikad joj se vrat ne ukoci.al zato je saznavali sta je ''cercil veceravo'e kad joj je mecka zaigrala pred vratima kriv joj je svak osim nje.sve sam ja ovo videla odma kad sam dosla i sve ov memorisala,al nisam mogla je nikako izbeci jer se uvjek ljepila za mene gde god bi ja bila.uvjek je drzala kljuceve u rukama i treskala njima,a toliko dzepova i tasna.eto morala sam malo da opise nekoga al se ne smejem i nevredjam,jer sva sta ima na ovoj zemljinoj kugli.)sve je to tako trajalo dok oni mene nisu okrivili da sam ja uzrok njihove nesrece.to im je ko rekla neka vracara telefonom,koju su oni zvali u srbiju.vracara me nije imentovala ,vec je jetrva umislili da sam to ja ..neznam sta?,ko nesto sam ja njima ucinila,pa im je tako.meni je to tesko palo jer sam pocela da upada u postporodjajnu krizu iod tad sam svaki dan plakala,grlila djete i sve oko sebe pocela da mrzim.toliko je prica o meni,kao nekom zlu,pocela da kruzi da nisam mogla verovat da takvi ljudi mogu biti.koliko li je se samo kafe popilo i slava prosalavilo,gde sam ja bila predmet traca.suprug me je razumeo,tjesio i evo posle dvegodine ja jos nemogu da se oslobodim te optuzbe. posle dugog natezanja djever je odveden lekaru,(inace je pre toga pio nekoliko ,hodzinih voda,koje su mu slale svastike iz bosne,pojeo nekoliko kila ciganskog secera koji je stizao opet od svastika iz bosnei svakavi gluposti,dok se nije shvatilo da se radi o bolesti)gde mu je ustanovljena neka vrsta depresije,koja je tinjala usled niza faktora.(logor,invalid bez oka,dolazak na peti kontinent bez icega,zaposlenje,rad na crno,polna nemoc,materijalna pohlepa za vise preko noci...izmedju ostalog i musko djete da ima.rodili bi oni jos djece ali ta vracara koja je mene ko okarakterisala rekla je da ce imati jos puno djevojcica)lecen je i sad se ponasa kako da se nista nije desilo. za mene su zavrsili kao da se nikad nismo ni znali.suprugu nebranim da ide,al svaki put kad dodje ja se tresem da ne kaze opet neku glupost slicno predhodnoj.ovakva desavanja za mene su bila novina.rekla sam jednom sebi,bez obzira na skolu koju sam zavrsila,zivot mi je skola.al zasto dopado ovakav primitivizam.u novom milenijumu neke vode i secer,kao da mi ovde ne zivimo u vodi i sa secernom trskom i svakavog izobilja. ja vas molim da mi pomognete kako da odagnam taj deo krivice koji mi je od primitivaca i skorojevica nametnut,kako da pobedim taj bol.tesko mi je,jer ovo sve nosim u sebi.iako vreme leci,verujem,pomozite mi strucno da se oslobodim agonije koja me pritisce.ja sam sa svojim suprugom srecnja,rodila sam jos jednog djecaka vrlo brzo.ako se nekad i zakacim,ja zavrsim svadju recima,''cuti nemoj da selo cuje kakvi smo.'' P.Smolim za diskreciju,nemoj pismo u potpunosti objavljivati,jer su gluposti za obrazovan svjet.hvala

Lep pozdrav, Nisam sigurna kome da postavim pitanje.Reci cu vam ukratko u cemu je moj problem.Pre skoro godinu dana sam primetila da kada konzumiram secer(beli secer od repe) znaci,dekstroza,saharoza...da se kasnije veoma uzbidim.Pocnem da se ponasam nervozno,nisam ljubazna i jednostavno trazim razlog da se svadjam sa svojim suprugom za kojekakve gluposti.Mozda ce vam zvucati glupo ali moj organizam zaista tako reaguje!Jednostavno sam nervozna,uzbudjena.Ako me pitate kako znam da je to tacno secer reci cu vam veoma jednostavno:prestala sam da ga koristim vec nekih 9 meseci i vidim velike promene.U tih 8 meseci u situacijama kada nisam znala da jedem secer(recimo kod prijatelja)reakcija se javljala i ja nisam znala zasto,tek kasnije sam otkrivala kako je u hrani bio secer.Sta bi po vama moglo biti uzrok tome?Zar je moguce da moje telo ne tolerise secer?Kako bi sa sigurnoscu mogla da odredim o cemu se radi?Kakve analize treba da uradim i kojem lekaru specijalisti treba da se obratim?Unapred hvala Sanela Porcasi-Italija

U poslednje vreme imam napade panike,stalno sam napeta, i svesna sam toga (imala sam ih pre više godina), i pokušavam da se izborim sa njima bez lekova (jedino bromazepam od 1.5 ponekad). Da li je to pametno, ili je bolje da uzimam neke druge lekove? Evo šta je uzrok tog stanja: Zaposlila sam se pre oko godinu dana, i na početku sve je bilo ok, bila sam puna entuzijazma, vesela i ispunjena,svi su mi bili super, i sve sam radila lako svima sam bila na raspolaganju da pomognem. Međutim, neke situacije su dovele do toga da spoznam realnost(kad je meni trebala pomoć većina je našla izgovore), da nije sve bas super, da se vecina izvlači,da nisu baš svi tako slatki kako se predstavljaju, da je sve daleko od idile,da su međuljudski odnosi loši, što me je dovelo do depresije, nervoze, stalno sam umorna, bezvoljna, razočarana,povukla sam se,osećam se bolesno, nemam ni trunke pozitivne energije, a evo dolazi i do napada panike. Mislim da se to dešava zato što imam višak slobodnog vremena, i razmišljam o svemu, kako da pomognem sebi da izađem iz takvog stanja? Verovatno mi treba neka promena.I drugim ljudima se to dešava pa opet žive i dalje, i ne posrću. Kako da to prevaziđem? Trenuno nemam neki bolji posao na vidiku, pa moram da ostanem gde jesam. Hvala

Molila bi Vas da mi pomognete savetom.Imam 31 godinu,završila sam ekonomski fakultet u roku sa visokim prosekom.Oduvek sam bila vredna i odgovorna osoba koja je samostalno rešavala svoje probleme.S obzirom da nisam imale neke veze koje bi mi omogućile zaposlenje sama sam tražila posao.To je u početku bila firma u kojoj su uslovi za rad bili loši kao i plata,ali sam odlučila da stičem iskustvo i znanje koje će mi omogućiti neki bolji posao.Takođe sam se usavršavala iz oblasti jezika i računara.Moj problem je što i posle sedam godina radnog iskustva i promenjenih pet firmi i dalje radim posao koji nije u skladu sa mojim znanje,obrazovanjem i ambicijama.Imam utisak da su se svi nekako snašli,čak i sa nižim obrazovanjem, dok ja i pored velikog truda i znanja i dalje radim u lošim firmama,na lošim radnim mestima i sa lošom platom.Ta situacija mi se čini potpuno bezizlaznom jer neznam šta je potrebno još da uradim da dođem do neke pozicije za koju smatram da mi pripada.Inače zadovoljna sam svojim ljubavnim i socijalnim životom,nemam porodičnih problema,al imam utisak da niko ne može da mi pomogne u ovom problemu koji me opterećuje i ne ostavlja mi mnogo mogućnosti da planiram neku bolju budućnost.Da li sam nemoćna ja,ili su nemoćne moje navike?

postovana doktorice, imam 47 godina i jedan problem koji vise ,,pristaje,, da tako kazem mladim osobama a ne meni ali zato datira od mladosti.naime,uvek sam bila punacka i zato poprilicno iskompleksirana pa sam od svoje 26 godine ,nazalost,podlegla,,BULIMIJI,,kao svom jedinom resenju.Da,u pocetku je bilo sve u redu sto se izgleda tice izgledala sam zaista super do pre tri godine.iako i jedem i povracam svakodnevno a nemam nikakvim simptoma klimaksa moji kilogrami se gomilaju.Gde god da sam procitala o bulimiji sve je ,,delovalo,,da je to opasna ,,boljka,, medjutim,kod mene je sve bilo u redu pa sam time i bila ,,ohrabrena,, i nastavljala dalje.Imam problema sa osteopenijom i poremecajem rada stitaste zlezde ,smanjen rad.koristim IDEOS za kosti i pijem pola tablete TIVORALA za sti.zlezdu.vecim problema nemam a kg idu na vise.inace,visina mi je 155 a tezina 66 a do pre tri godine imala sam 53-54 kg.sve je isto samo...kilogrami gore.menstruacije su mi savrseno uredne .cak mnogo urednije nego u mladosti.Nazalost,sve teze povracam ali ne pokusavam da prestanem jer zaista volim da jedem i to i priznajem nisam od onih koji govore ,,nista ne jedem a gojim se,, bas naprotiv ,volim slatkise i testo i to me ,,ubija,,.Zanima me kako sam ja i pored bulimije dosta dobro i sto i dalje ne odrzavam onu kilazu nego se gojim.Nazalost,ne postavljam dobro pitanje a to je kako prestati tako da znam da bi mi razgovor verovatno trebao ali ja to ne trazim samo malo objasnjenja o samoj bulimiliji i pre svega o tim posledicama koje ja bas ne osecam iako to radim vec toliko godina.veliki pozdrav i zahvalnost..Ruzica