Živim sa roditeljima, normalno, sve je u redu, ali iz meni nepoznatog razloga ne volim svoju majku. Imam 19 godina i nikada nisam osetila nijednu vrstu ljubavi prema njoj, to me često zaboli, osećam se grozno zbog toga, ne znam kako da je zavolim.

Pozdrav, vec duze vreme osecam nelagodnost u grudima i to sve od jedne veceri pre par meseci kada mi je malo prekskalo srce, tada mi je od straha i pao pritisak i tresao sam se. Od tada sam isao kod odktora slusali su mi srce, sve je u redu. Vremenom me je obuzeo strah od smrti i od toga sam pao u tesku depresiju, medjutim u poslednje vreme je oslabilo ali i dalje imam bolove u grudima narocito ispod srca i oko njega, nekad osecam peckanje na momemnte a nekad bol ispod levog rebra, u nekim situacijama osecam bol u butini, s obzirom da imam nasledno prosirene vene, radio sam analize koje ne pokazuju da postoji bilo kakav trag nekog potencijalnog zacepljenja ali i dalje osecam bol u butini ponekad, krvne analize su mi sasvim u redu, mozda je bilo nekih nedoumica ali to su veoma sitne stvari za koje doktori kazu da nisu strasne. I dalje me muci ponekad bol u butini a ponekad bol u stomaku mi se javlja, i nekada oko srca. Zelim da znam sta je u pitanju, posto kada me obuzmu misli pocinje da me boli otprilike sve sto sam naveo, a kada pomislim da je sve u redu i da nema problema, tada je sve u redu zaista.

Postovani imam problem sa majkom ima 60godima. Umislja neke gluposti tipa neko joj ogrebao naocare da bi je napravio ludim, kad ne moze da nadje nesto to znaci da joj neko usao u kucu i sakrio to, da bi je napravio ludom. Kad joj kazemo da je mozda bacila onda nas napadne da je mi pravimo ludom. Kazite mi kako da postupam sa njom?

Vec nekoliko godina nemam miran zivot pun je problema sa svih strana pa posledice toga se javljaju u vidu jakog grca u grudima, gosenja i konstantne nervoze. Kako da pomognem sebi jer kad god se javim lekaru oni kazu nije tebi nista jos si ti mlada neznajuci kroz sta ja vec godinama prolazim tako da samprestala vise da se borim.

Postovani, imam 28 godina. Oduvijek sam bila uzorna u svemu: najbolji ucenik, student, nisam izlazila previse, provodila se, nikad opijala, pusila niti mijenjala momke, samo dvojica su usla u moj zivot. U vezi sam s divnom osobom, volimo se i zaista razumijemo. Ali problem su moji roditelji, tacnije moja majka. Ne slaze se s tom vezom, on nije dovoljno dobar za mene, on je seljak, nisko sam se spustila posavsi za njim, njegov fakultet nije jak kao moj, ne voli njegove roditelje iako ih uopce ne poznaje. Dodatno situaciju pogorsava cinjenica da sam nezaposlena trenutno, optuzuje mene da sam kriva za to, da se nisam dovoljno trudila, da sam povrsna, da se nikad necu zaposliti vise i da mi je sve krenulo nizbrdo otkako sam s njim. Iskreno, mislim da sam jako razumna i objektivna osoba, da sam se uvijek trudila da oni budu mnome zadovoljni, nikad nisam dozvolila da mi mrlja padne na ime, na poslu sam davala sve od sebe, al jednostavno toliko je bilo stresno, prestala sam raditi jer moj sef nije bio zadovoljan obimom posla koji sam imala, a usput je bio jako tezak i svaki dan sam prozivljavala mini traume zbog toga u smislu stvaranja napetosti, postizanja apsolutnog mira dok se radi. . Sve u svemu, palo mi je tesko sto ne radim, ali mi uopce nije zao previse, jer naravno, nisam savrsena, ali je potpuno daleko od price kakvu je moja mama sebi slozila u glavi. Meni je sad prioritet u zivotu ponovo se zaposliti, vjerujem u to i optimisticna sam, poslije toga dolazi na red moja veza i eventualno planiranje zajednickog zivota. Nekako sam shvatila da svojim roditeljima dugujem to da se osamostalim, da ne naidjem na losu, porocnu osobu, lijenu, osobu koja me prije svega cijeni i postuje. U pocetku, prva mi je misao bila da ga ostavim er sam uvijek bila mamina curica, al onda se zapitam cemu to sve. Pokusavala sam razgovarati s njom, ali jednostavno ne ide i ne slusa me. Osjecam se nemocno, ponasa se kao da sam propalitet. U razgovoru sam joj samo uspjela reci da je zaposlenje prioritet, a sto veze veze tice raskinula bih ju samo onda ako bih ja smatrala da to nije to. Jednostavno jako mi tesko sve to pada, ne jedem, ne spavam, imam napade gusenja, svaki put kad izadjem vani, osjetim griznju savjesti jer im kontriram. Dodje mi da posjetim psihoterapeuta, al u sustini znam da imam ispravan stav po pitanju svega: i buduce karijere i veze, al jednostavno me boli sto se ponasaju i misle o meni sve sto nisam nikad bila i to me jako boli jer uvijek sam sve radila da oni budu ponosni na mene. Ne mogu pojmiti da se ljubavi moram odreci zbog tih nekih provincijskih kompleksa a jos manje se ona nikad ne bi ni zapitala jesam li ja uopce sretna. Svaki dan mi je borba i bojim se za svoje zdravlje naposlijeku

Imala sam iskren i otvoren odnos sa suprugom sve do momenta, pre 6 meseci kada mi je rekao da ima seksualnu fantaziju u kojoj sam ja sa drugim muskarcem a on zna za to. . . Ostajem zbunjena i povredjena jer je moja predstava braka monogamna. Izjavu sam pripisala cinjenici da tada nije radio mnogo je vremena bio pored kompjutera na drustvenim mrezama, mozda cak i klimaksu. . . Odbila sam takvu mogucnost nakon cega sam bila omalovazavana, pri tom sam mu dala mogucnost da ne potiskuje svoje fantazije, da ih samostalno ostvaruje, sto je izricito odbio. Kaze da takve fantazije ima unazad pet godina a ja imam utisak da sam svih 12 god i pored velikog zrtvovanja varana i nisam znala ko je on. Nosila sam velikoi teret na ledjima posao, troje dece, kuca. . . . Sta je uzrok svega toga. . . Zbunjena sam. . .

Imala sam iskren i otvoren odnos sa suprugom sve do momenta, pre 6 meseci kada mi je rekao da ima seksualnu fantaziju u kojoj sam ja sa drugim muskarcem a on zna za to. . . Ostajem zbunjena i povredjena jer je moja predstava braka monogamna. Izjavu sam pripisala cinjenici da tada nije radio mnogo je vremena bio pored kompjutera na drustvenim mrezama, mozda cak i klimaksu. . . Odbila sam takvu mogucnost nakon cega sam bila omalovazavana, pri tom sam mu dala mogucnost da ne potiskuje svoje fantazije, da ih samostalno ostvaruje, sto je izricito odbio. Kaze da takve fantazije ima unazad pet godina a ja imam utisak da sam svih 12 god i pored velikog zrtvovanja varana i nisam znala ko je on. Nosila sam velikoi teret na ledjima posao, troje dece, kuca. . . . Sta je uzrok svega toga. . . Zbunjena sam. . .

Željela bih da mi kažete nešto više o anksioznosti, kako bih je mogla prevazići? Šta kada znate da su vaši strahovi nelogični, ali sebi ne možete pomoći? Jednostavno - jače je od vas. Ima trenutka kada mi se celo tjelo trese od straha, srce mi bije kao ludo, gubim ravnotežu. Da li se mogu izvući iz ovog stanja?