Bolesti

Virusni hepatitis E predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se odlikuje oštećenjem parenhima jetre, pojavom ikterusa i visokim letalitetom trudnica.

Virusni hepatitis D je infektivno oboljenje koje se najčešće javlja uz već postojeći hepatitis B.  Virus hepatitisa D (VHD) pripada nepotpunim virusima. Sastoji se od RNK čestice koja je kružna i jednostrukog lanca. Omotač dobija od virusa hepatitis B  i tek tada postaje potpun virus koji može da izazove oštećenje jetre. Nema infekcije VHD bez infekcije VHB.  Prenosi se putem krvi, ređe polnim odnosom.

Limfocitarni horiomeningitis je akutni virusni meningitis koji na čoveka najčešće prenose glodari.

Creutzfeldt - Jakobova bolest spada u spongioformne encefalopatije. Ovo je veoma teško oboljenje koje uvek završava letalno, a javlja se najčešće kod starijih ljudi (preko 60 godina).

Česti uzročnici virusnih meningitisa jesu Enterovirusi.

Virus Varicella zoster napada praktično sve delove oka, počev od kože kapaka pa do vidnog puta. Nakon primoinfekcije (kod dece varicella - ovčije boginje) VZV se zadržava u organizmu u latentnom stanju u senzornim ganglionima zadnjih korenova kičmene moždine i kranijalnih nerava. Reaktivacija virusa nastaje zbog oslabljenog celularnog imuniteta. Predisponirajući faktor za nastanak herpes zostera su: starija životna dob, HIV infekcija, maligna oboljenja, imunosupresivna terapija, težak psihički ili fizički napor. Rezervoar je obolela osoba, a prenosi se kapljično.

Akutni virusni encefalitis je zapaljensko oboljenje mozga. Radi se o teškom oboljenu nepredvidivog nastanka, progresivne evolucije.

Herpes simpleks keratitis je daleko najčešći virusni keratitis.

Groznica doline Rift je akutno virusno oboljenje koje se javlja u Africi.

Marburg hemoragijska groznica se karakteriše febrilnošću i pojavom hemoragijskog sindroma zbog oštećenja kapilara i trombocitopenije (smanjen broj trombocita).