Hepatitis D

Virusni hepatitis D je infektivno oboljenje koje se najčešće javlja uz već postojeći hepatitis B.

Virus hepatitisa D (VHD) pripada nepotpunim virusima. Sastoji se od RNK čestice koja je kružna i jednostrukog lanca. Omotač dobija od virusa hepatitis B i tek tada postaje potpun virus koji može da izazove oštećenje jetre. Nema infekcije VHD bez infekcije VHB.

Prenosi se putem krvi, ređe polnim odnosom. Postoje dva modela prenošenja VHD: simultana infekcija (koinfekcija) sa VHB koja može nastati kod primaoca krvi i krvnih produkata kao i kod intravenoznih narkomana. Davaoc ima i VHB i VHD infekciju te primaoc dobija isovremeno dve infekcije. Drugi način jeVHD superinfekcija - često se sreće kod intravenoznih narkomana koji su VHB pozitivni.

Bolest se može javiti u jednom od tri oblika: kao rapidni progresivni hepatitis koji unutar 1 do 2 godine dovodi do ciroze, kao podmukla bolest koja uzrokuje oskudne simptome, ali rezultuje cirozom unutar 10 do 15 godina, i kao neprogresivna bolest koje završava kao neaktivno stanje virusonoštva.

Inkubacija je od 15-70 dana. VHD i VHB koinfekcija daje kliničku sliku sličnu kliničkoj slici kod akutne VHB infekcije. Klinička slika akutne HBV infekcije prolazi kroz tri faze: preikterusna, ikterusna i rekonvalescentna. Period inkubacije kod ove bolesti iznosi 40-180 dana. Preikterusna faza  nastaje nakon inkubacionog perioda i javljaju se sledeći simptomi u vidu malaksalosti, brzog zamaranja, glavobolje, osećaje težine u stomaku, mučnine, nagona na povraćanje, povraćanja, slabog apetita, bola pod desnim rebarnim lukom i učestalih vodenastih stolica, povišene temperature koja može biti niskih ili visokih vrednosti do 40, glavobolje, bolova u mišićima i sitnim zglobovima ručja i nožja, kataralnih promena na  gornjim partijama respiratornog trakta, vrtoglavice, neraspoloženja, smanjene koncentracije. Jetra je uvećana za 1-3 cm ispod desnog rebarnog luka. Slezina je ređe uvećana. Krajem ove faze koja traje od 7 do 10 dana dolazi do promene boje urina, koji je tamno prebojen i ima „boju piva". Ikterusna faza  se odlikuje pojavom ikterusa (žutica). Ikterus se javlja najpre na sluzokožama, a potom i na koži. Urin je tamno prebojen - ima boju „tamnog piva", a stolica je bledo kolorisana. U ovoj fazi dolazi do smirivanja tegoba iz preikterusne faze i može se reći da je bolesnik više žut nego bolestan. Hepatomegalija (uvećanje jetre) je i dalje prisutna. Ova faza bolesti se održava od 10 - 15 dana. Rekonvalescentna faza se karakteriše odsustvom subjektivnih tegoba, klinički nalaz je uredan, ali su prisutne patološke vrednosti u testovima funkcionalnog ispitivanja jetre. Rekonvalenscencija može trajati od nekoliko nedelja do 6 meseci.

VHD superinfekcija često klinički daje težak, akutni hepatitis koji ponekada može biti i fatalan. Hronični delta hepatitis je teška bolest koja je teža od samo VHB hroničnog hepatitisa. Često hronični oblik prelazi u stanje ciroze jetre.

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza i dokazivanja virusa. Dijagnoza VHD je slična sa dijagnozom VHB i VHC: dokazivanje u serumu pomoću PCR metode, IgM antiHDV antitela je prvi marker koji je pozitivan 10 - 15 dana od početka bolesti i IgG antiVHD antitela stvaraju se od 2 - 11 nedelje bolesti i dokazuju se ELISA testom.

Leči se kao i VHB infekcija. Lečenje obolelih od ove bolesti se sastoji od dijetetskog, posteljnog režima i patogenetske terapije. Najčešće se medikamentozno primenjuju rekombinantni interferon. Antivirusna terapija hroničnog hepatitisa D ostaje predmet eksperimentalnih ispitivanja. U bolesnika sa završnim stadijumom bolesti jetre kao posledicom radi se transplantacija jetre.

Prevencija se zasniva na prevenciji VHB infekcije a koja se ogleda u pasivnoj i aktivnoj imunizaciji vakcinom protiv hepatitisa B.