Bolesti

Najčešći neepitelni tumori pljuvačnih žlezda, koji se razvijaju iz strome su hemangiomi, limfangiomi, neurofibromi i lipomi.

Tumor acinusnih ćelija ranije je svrstavan u benigne salivarne neoplazme i klasifikovan kao adenom. Proučavanje ovih tumora pokazalo je da se oni mogu ponašati dvojako, kao benigni ili kao maligni.

Pleomorfni adenom je najčešći tumor velikih pljuvačnih žlezda i predstavlja 70% svih benignih tumora ovih žlezda. Ovaj tumor se javlja između 30 i 60 godina života, češće u žena nego u muškaraca.

Benigne tumore ove grupe karakteriše pravilnost njihovih ćelijskih struktura.

Od benignih tumora vagine, najčešće su ciste (cystis vaginae). Nešto su češće inkluzione ciste, zatim endometrioza vagine i najređa je adenoza vagine kod koje žlezdani epitel verovatno vodi poreklo od zaostalih delova mezonefrosa ili od ektopičnih endocerviklanih žlezda. Od solidnih tumora vagine mogu da se vide papilomi, od mezenhimnih tumora najčešći je leomiom, a ređe se nalaze fibrom, hemangiom, neurofibrom i benigni teratomi.

Najčešći benigni tumori cerviksa materice su cervikalni polipi (polypus cervicis) a nešto ređi su miomi i leomiomi.

Benigni tumori štitne žlezde najčešće se manifestuju kao solitarni adenomi, specifična benigna inkapsulirana struktura, slična normalnom žlezdanom tkivu. Na osnovu histološkog nalaza ovi adenoomi mogu se podeliti na embrionalne, fetalne, folikularne, Hűrthleovih ćelija i papilarne. Učestalost adenoma nije tačno poznata. Češći su 6 do 8 puta u žena.

Benigni tumori vulve su relativno retki, a najčešće se javljaju u obliku pravih tumora.

Benigni tumori vežnjače mogu biti tumori epitela i melanogenog sistema vežnjače.