Bolesti

Piromanija je neodoljiva potreba za paljenjem, podmetanjem vatre i posmatranjem požara.

Ciklotimija je poremećaj cirkadijalnog ritma. Odnosi se na čestu promenu raspoloženja (hipomanija, subdepresija) iz razloga koji su fiziološke prirode, sa izvesnim udelom psihičkog stanja osobe.

Neuralgija trigeminusa predstavlja povremene napade oštrih bolova u licu u predelu jedne od grana ovog živca.

Kleptomanija predstavlja opsesivni prisilni nagon za krađom. Javlja se nešto češće kod žena. Nije uzrokovana ekonomskim ili nekim drugim racionalnim razlozima i nije zavisna od vrednosti predmeta.

Opsesivno-kompulsivna neuroza predstavlja poremaćaj ličnosti koju karakterišu prisilne misli i ideje koje su često agresivnog ili seksualnog sardržaja, svakako neprihvatljive, besmislene za osobu, a koje osoba ne može da kontroliše. T

Posttraumatski stresni poremećaj ili PTSP oblik je psiholoških posledica izlaganja stresnim doživljajima, koji uključuju smrtnu opasnost, ozbiljne fizičke povrede ili pretnju fizičkom integritetu osobe i koja ta osoba doživljava krajnje traumatično. PTSP nalazi se kod 1 od 10 ljudi. Nalazi se među najčešćim zdravstvenim mentalnim problemima. Poremećaj može postati tako ozbiljan da onemogući osobi normalan život. Srećom, postoje tretmani koji pomažu ljudima da dovedu svoj život ponovo u ravnotežu.

Sindrom poremećaja cirkulacije krvi u vertebro - bazilarnom sistemu je definisan pre skoro pola veka.

Tremor - drhtanje, predstavlja ritmičnu ili neritmičnu oscilaciju ekstremiteta, jezika, glave, trupa ili čitavog tela.

Socijalne fobije su poremećaji koji se karakterišu iracionalnim strahom od ljudi i socijalnih situacija. Zapravo, osobe s ovim poremećajem se plaše svih situacija u kojima ih drugi mogu gledati i uvrediti. Radi se o strahu od nastupa pri čemu su simptomi mnogo jače izraženi nego kad je reč o normalnoj tremi ili nervozi pred nastup na javnoj sceni. Socijalne fobije obično se javljaju nakon puberteta, a vrhunac dosežu iza 30. godine života. Većina socijalnih fobija evidentna je u dobi između 20. i 35. godine tako da može upropastiti najbolje godine života.

Agorafobija je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i velikim brojem ljudi, sa strahom da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bi bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć. Agorafobija čini 60% svih fobija otkrivenih kliničkim pregledima. Češća je kod žena, a započinje u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi.