Bolesti

Paracoccidioides brasiliensis spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 25°C kolonije su spororastuće, krem do braon boje, 1-2 cm u prečniku. Poseduju septirane hife i aleurikonidije (saprofitni oblik). Na 37°C su u vidu kvacsa (parazitski oblik).

Lacazia loboi je gljivica koja spada u kvasce. Mikroskopski se vide tipične brojne, okrugle ćelije kvasca koje su raspoređene lančano. Njihova kultivacija na veštačkim podlogama još uvek je bezuspešna.

Blastomyces dermatitidis je gljivica, koja se nalazi u tlu i drveću. Spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na 37°C poseduju blastospore sa kapsulom i nalaze se ekstracelularno (parazitski oblik). Na 26°C ima segmentirane hife i konidije (saprofitni oblik).

Coccidioides immitis spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Na temperaturi od 25°C se vide septirane hife i artrokonidije. Na 37°C se vide okrugle spore debelih zidova.

Histoplasma capsulatum spada u bifazne gljive, što znači da ima sposobnost da prelazi iz saprofitne u parazitnu fazu. Adaptira se na organizam domaćina tako što koristi tkiva domaćina za ishranu i razmnožavanje. Parazitska forma histoplazme se karakteriše blastosporama veličine 2-4μ i debelom kapsulom koja prelama svetlost. Na 37°C kultura hisoplazme podseća na kvasce a na 26°C obrazuje razgranati micelium sa brojnim mikrokonidiama i krupnim loptastim sporama. Spore su obavijene debelom kapsulom koja ima zrnaste izraštaje.

Grupa Rhizopus su gljivice iz roda Phycomycetes koje se najčešće nalaze u tlu i trulim biljkama. Na direktnom preparatu se vide kao splet neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo bele boje, brzo rastu, poseduju stolone-micelsko vlakno koje spaja sporangiofore. Izazivaju oboljenje mukormikozu.

U Rod Aspergillus spadaju gljivice uzročnici aspergiloze. Predstavnici su: Aspergillus fumigatus, a zatim A. flavus i A. niger. Morfološki obrazuju razgranati micelium sa septalnim hifama koji se zove aspergilom. Hife se završavaju proširenjem (konidiofor) na kome su radijalno raspoređene konidiospore (podseća na maslačak). Ove gljivice su veoma široko rasprostranjene u prirodi: rastu na opalom lišću, u skladištima žita, stajskom đubrivu, senu u drugim materijama biljnog porekla, a često su u sastojak saprofitne flore u ustima. 

Mucorales su gljivice iz roda Phycomycetes koje se najčešće nalaze u tlu i trulim biljkama. Na direktnom preparatu se vide kao splet neseptiranih hifa, a kolonije su im sivo smeđe boje. Izazivaju oboljenje mukormikozu.

Cryptococcus species spada u kvasnice i obuhvata dosta saprofitnih vrsta koje izazivaju oportunističke infekcije kod imuniodeficijentnih pacijenata. Predstavnik je Cryptococcus neoformans. Formira karakteristične blastospore veličine 5-10μm. To je intracelularni parazit koji se razmnožava u makrofagima.

Mansonella perstans je helmint (crv) iz familije Filaridie. Spada u nematode (valjkaste crve). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Odrasle jedinke Mansonella perstans dostižu dužinu od 4-8 cm.