Sindrom Žila d la Tureta predstavlja težak oblik javljanja raznih
motornih i vokalnih
tikova. Uz to se često javlja i poremećaj
pažnje i
opsesivno - kopmulsivni sindrom, koji mogu i da provladavaju kliničkom
slikom.
Uzrok nastanka
Pre svega smatra se da je oboljenje nasledno, ali se po nekim istraživanjima povezuje i sa streptokoknim i drugim infekcijama.
Klinička slika
Tikovi su stereotipni
pokreti
koji se neodoljivo nameću bolesniku, a mogu biti u vidu treptanja,
iskašljavanja, grimasiranja, pokreta glavom, šmrkanja, isturanja brade i
slično. Tikovi su praćeni izgovaranjem
nepristojnih reči (coprolalia), nevoljnom vokalizacijom, ponavljanjem
sopstvenih ili tuđih reči (eholalia), nekada sa agresivnim i seksualnim
impulsima. Javljaju se i čulna
hipersenzitivnost (npr. ne podnosi nabrčkane čarape, prihvata samo blagu hranu,
seče dugmeta sa svoje ili tuđe garderobe), otežano učenje, strah od odlaska u
školu, socijalno neprikladno ponašanje, napadi besa, institira na svojim
ritualima - opsesivno kompulsivni sindrom (uvek istim putem ide do kuće i sl) Često su prisutni poremećaji
pažnje i percepcije, blagi neurološki ispadi i znaci organiciteta na
psihološkim testovima i EEG-u. Počinje u detinjstvu i vremenom
se obogaćuje novom simptomatologijom. Nekada se javlja familijarno.Moguće su
remisije i spontano povlačenje.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu
heteroanamneze (podaci se uzimaju od roditelja), kliničke slike (često je
potrebno da porodica donese snimke na kojima se vidi ponašanje obolelog, jer je
pri direktnom posmatranju bolesnik obično miran) , prema dijagnostičkim
kriterijumima, psihološkim ispitivanjima i EEG-a. Dijagnostički kriterijumi su:
više motornih i jedan tip ili više vokalnih tikova, tikovi se javljaju skoro
svakodnevno najmanje godinu dana, i u tom periodu nije bilo više od tri meseca
bez javljanja tikova, početak bolesti pre 18. godine.
Lečenje
Ne postoji specifična, kauzalna terapija. Primenjuje se simptomatsko
lečenje. Pre svega se radi na edukaciji samog bolesnika, ali i roditelja i
okoline. Nekada medikamntozno lečenje i nije potrebno kod dobre adaptacije.
Medikamentozna terapija uključuje neuroleptike, antagoniste dopamina i
imunomodulatore. Pored toga neophodne su psihoterapeutske metode i kognitivne
terapije. Još uvek se ispituju terapija hormonima, laseroterapija, akupunktura i
hirurški pristup lečenja.
Povezani tekstovi:
Za razliku od nesanice koja se u kraćem trajanju relativno d...
Profesor Gavin Giovannoni izdvojio je Srbiju kao primer dobr...
Multipla skleroza bolest kod većine obolelih karakteriše sme...
Kao podrška borbi protiv moždanog udara, pokrenuta je kampan...
Lp,
Vlatka Koletić D.
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde
Bolesti