Konferencija „Jedan od nAS“ o izazovima i lečenju ankilozirajućeg spondilitisa

Put od prvog simptoma do konačne dijagnoze dug osam godina.

Ukoliko osećate hroničan bol u leđima, jutarnju ukočenost koja traje duže od 30 minuta, imate poteškoće prilikom ustajanja iz kreveta, penjanja uz stepenice i oblačenja - ne ignorišite simptome, već se što pre obratite izabranom lekaru opšte medicine.

Uprkos činjenici da od ankilozirajućeg spondilitisa, reumatske zapaljenske bolesti kičme, sakrolilijačnih, pa i perifernih zglobova, boluju milioni ljudi širom sveta, u proseku je potrebno čak osam godina da se ona dijagnostikuje, što predstavlja i najveći izazov u lečenju ove bolesti, poručeno je danas na konferenciji „Jedan od nAS“, održanoj povodom Svetskog dana ankilozirajućeg spondilitisa.

Ankilozirajući spondilitis ili Behterevljeva bolest hronična je progresivna bolest kičme i karlice, čiji se simptomi prvi put javljaju uglavnom pre 45. godine, češće kod muškaraca nego kod žena. Napredovanjem, bolest zahvata i gornji deo kičmenog stuba, strukture očiju, tetiva... Nakon nekoliko godina može doći i do definitivnih teških promena, tako da kičmeni stub gotovo ili u potpunosti gubi pokretljivost.

Prema rečima reumatologa, prve i najčešće simptome - bol u donjem delu leđa takozvanog zapaljenskog karaktera i jutarnju ukočenost koja traje duže od 30 minuta, pacijenti često povezuju sa drugim uzrokom i nisu svesni svoje bolesti dok bol ne postane nepodnošljiv, funkcija oštećena, što dodatno otežava dijagnostikovanje i lečenje ankilozirajućeg spondilitisa.

Pukovnik prof. dr Milan Petronijević, načelnik Klinike za reumatologiju i kliničku imunologiju Vojnomedicinske akademije, kao primarni cilj lečenja pacijenta sa ankilozirajućim spondilitisom navodi sprečavanje progresivnog strukturnog oštećenja kičme i poboljšanje opšteg kvaliteta života kroz kontrolu simptoma i upale. Poteškoće prilikom obavljanja svakodnevnih životnih i poslovnih aktivnosti ima čak 70% pacijenata, te ne čudi činjenica da se, uz neprestani bol i osećaj ukočenosti kičmenog stuba koji se postepeno pogoršavaju, kod pacijenata neretko javljaju anksioznost i depresija.

Prof. dr Petronijević ističe da simptom bola u leđima pacijente vodi do mnogo drugih specijalista - neurologa, fizijatara, ortopeda, što je u redu ako se radi o takozvanom mehaničkom bolu, ali kada je u pitanju bol zapaljenskog karaktera treba što pre da stignu do reumatologa.

Kada reumatolozi konačno postave dijagnozu ankilozirajućeg spondilitisa, kao prva terapija prepisuju se nesteroidni antiinflamatorni (protivupalni) lekovi (NSAIL) i fizikalna terapija. Međutim, potrebno je istaći važnost primene bioloških lekova, kao jedinih na duže staze delotvornih vidova lečenja zapaljenskih reumatskih bolesti pa i ankilozirajućeg spondilitisa, kaže prof. dr Petronijević. 

Doc. dr Gorica Ristić, internista-reumatolog, predsednica radne grupe za spondiloartritise Udruženja reumatologa Srbije (UreS) u periodu 2015-2019. godine, istakla je da je svest o velikom kašnjenju u otkrivanju AS, kada su mogućnosti za lečenje značajno ograničene, dovela do novih tzv. ASAS (Assessment of SpondyloArthritis international Society) klasifikacionih kriterijuma. Najveću promenu je predstavljalo uvođenje magnetne rezonance kao metode izbora za ranu dijagnozu bolesti zbog sposobnosti da detektuje inflamaciju mnogo pre pojave strukturnih promena na kičmi.

Ovo je posebno važno ako imamo na umu da promene koje se dešavaju na kičmenom stubu mogu da se zaustave jedino primenom tzv. bioloških lekova koji su ciljano usmereni na blokadu različitih citokina koji učestvuju u procesu upale. Ostali lekovi mogu da umanje bol, ali ne deluju na progresiju bolesti. Ovakav pristup lečenju je doveo do prave revolucije u reumatologiji i omogućio ovim bolesnicima bolji kvalitet života. Važno je znati i to da kod AS, iako postoji dominantno zahvatanje kičmenog stuba, često se sreću i druge manifestacije bolesti, poput uveitisa (upale oka) i perifernog artritisa (upala perifernih zglobova).

Prateći novine u ovoj oblasti, Radna grupa za SpA Udruženja reumatologa Srbije (UreS) predstavila je promotivan materijal u vidu flajera sa novim kriterijumima i flajera u vezi procene stepena aktivnosti bolesti i praćenja odgovora na terapiju, kao i priručnik za bolesnike sa AS.

Zahvaljujući ovakvom pristupu problemu uz podršku Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije, bolesnici u našoj zemlji već nekoliko godina imaju priliku da dobiju najbolju terapiju u ranoj fazi bolesti. Preduslov je samo kontinuirana edukacija, kako lekara tako i bolesnika, kako se ne bi zakasnilo u postavljanju dijagnoze i primeni ciljane terapije, dodala je doc. dr Ristić.

Dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti (ORS) navela je da aktivnosti ovog udruženja predsatavljaju značajan stub u sveukupnoj podršci pacijentima u njihovom lečenju i unapređenju kvaliteta života. 

Jedan od vidova podrške je besplatan pregled i dijagnostika putem magnetne rezonance za pacijente koji su upućeni od strane reumatologa ili reumatološkog konzilijuma iz referentnih ustanova u HELPER centre ORS-a, u kojima se izdaju vaučeri. Udruženje je pored centralne kancelarije u Beogradu osnovalo podružnice u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, Užicu, sa ciljem pružanja podrške obolelima od hroničnih artritisa i edukacije kako pacijenata, tako i njihovih porodica o značaju rane dijagnoze i savremenog lečenja, striktnog pridržavanja saveta lekara, svakodnevnog strukturiranog vežbanja, kao i promene stila života uz stalnu psihosocijalnu podršku, dodala je dr Lapčević.

Na osnovu dugogodišnjeg iskustva u nošenju sa fizičkim posledicama ankilozirajućeg spondilitisa, ali i sa njegovim velikim uticajem na psihosocijalni aspekt života, mogu da zaključim da je rano postavljanje dijagnoze od izuzetnog značaja. Lutanje za dijagnozom i neadekvatno lečenje, pored štete koje ostavlja na kičmu i zglobove, u najranijoj fazi borbe sa AS dovodi pacijenta u stanje anksioznosti, pa čak i depresije, koje nikako nisu dobri saveznici u borbi sa hroničnom bolešću. Takođe, nakon ranog postavljanja dijagnoze, ono što je najvažnije oružje, a u rukama je samog pacijenta, je redovno svakodnevno vežbanje, koje nas čini pokretljivijim, snažnijim, stabilnijim i sigurnijim u sva tri aspekta koja definišu zdravlje - fizičkom, mentalnom i socijalnom'', zaključio je Živan Pavlović, član Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.