Svetski dan bubrega 2024. godine

Od hronične bolesti bubrega boluje svaka deseta osoba u svetu. U Srbiji se procenjuje da ima oko 700 000 pacijenta sa ovom hroničnom bolešću, koju karakteriše progresivni pad bubrežne funkcije.

Upravo iz tog razloga, na Svetski dan bubrega je predstavljena brošura sa ciljem da olakša osobama koje boluju od hronične bolesti bubrega, proces dijalize i suočavanja sa bolešću i izazovima koje ona nosi.

Hronična bolest bubrega se definiše kao poremećaj u strukturi ili/i funkciji rada bubrega, koji je prisutan duže od tri meseca. Procenjuje se da oko 10 do 13 odsto populacije boluje od ove bolesti, a u Evropi je ima oko 100 miliona ljudi. Broj obolelih je kontstantno u porastu, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji. Dakle, osim što poprima epidemijske razmere, stvara značajan i rastući socio-ekonomski teret.

Predsednik „Zajedno za novi život", Mladen Todić istakao je da sve više pacijenata koji čekaju transplantaciju nekog organa, a najviše je upravo osoba sa hroničnim bubrežnim bolestima. Stoga, današnji dan se obeležava u cilju prevencije bolesti bubrega, a u to ime je danas predstavljena brošura koja je sastavljena u saradnji sa nefrolozima sa Vojnomedicinske akademije i Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

„Pacijenti će u jednom kratkom vodiču, odnosno brošuri, moći da nađu sve one prve i neophodne informacije koje će ih možda dovesti do lekara sekundarne ili tercijarne zdravstvene zaštite", rekao je Mladen Todić.

Ass. dr Milica Kravljača sa Klinike za nefrologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije govorila je o tome da se nefrologija kao nauka sve više okreće saznanju i važnosti ove bolesti jer iako je poprimila epidemijski karakter, ova bolest ostaje nedovoljno prepoznata. Radi se na tome da bolest bude prepoznata i u drugim granama medicine. Takođe, istakla je da se akcenat stavlja na primarnu zdravstvenu zaštitu.

„Hronična bolest bubrega u prvim stadijumima nema simptome. Kada se simptomi otkriju, mi nemamo mnogo toga što možemo da učinimo i možemo da ponudimo samo zamenu bubrežne funkcije. Tako da naš posao jeste i mora da bude da radimo na prevenciji ove bolesti i što ranijem otkrivanju", istakla je dr Kravljača.

Najvažniji razlozi za nastanak hronične bolesti bubrega jesu povišen krvni pritisak, odnosno hipertenzija i dijabetes mellitus. Zbog toga ove populacije bolesnika su u posebnom riziku i moraju biti na skriningu za hroničnu bolest bubrega. Doktorka Kravljača navodi da je u svim zdravstvenim centrima primarne zdravstvene zaštite moguće otkriti ovu bolest jer je pokazujuju jednostavni testovi urina i analiza krvi.

Nedeljko Spasojević je pacijent koji je na hemodijalizi i već dve godine na listi čekanja za transplantaciju bubrega. Problem sa bubrežnom slabošću mu se javio pre pet godina. 

„Već tri godine se borim sa dijalizom, a život na dijalizi nije nimalo lak. Mašina vrši funkciju naših bubrega, gde našu krv izvlači iz organizma, a potom vraća i tako četiri sata. Posle dijalize želim da dođem kući i legnem da spavam, ali ja to ne mogu jer sam oženjen i moram da vodim brigu o deci", kazao je gospodin Spasojević.

Jakša Vučurević je pacijent kome je transplantacija izvršena 2017. godine, a donor bubrega je bila njegova majka. Gospodnin Vučurević je prepoznato da ima hroničnu bolest bubrega i da se nalazi u četvrtom stadijumu, te je izbegao dijalizu, a do transplantacije je bio na posebnoj ishrani. 

„Moja majka i ja se osećamo odlično. Novi život mi je dozvolio da ponovo radim sve stvari koje sam radio ranije, da uživam u životu i da jedem normalnu hranu", istakao je Jakša Vučurević.

Kako bi pokazao šta sve može da uradi osova sa transplantiranim organom, Jakša Vučurević je prošle godine istrčao i Beogradski polumaraton.

Poruka ove konferencije jeste da verujemo nauci, da slušamo lekare i da imamo poverenja u struku i stručnost. Za naše zdravlje je ključna prevencija i samo je to put ka ozdravljenju i stvaranju pre svega jedne zdravije i sigurnije zajednice.